Kad sam jutros stig’o kući s posla
saček’o me papir siv:
otišla mi draga, svega joj je dosta,
nikad ne zna dal’ sam živ.
Ma idi lutko lepa s milim bogom,
ti si više komad lak!
Nisi nikad tamo stala svojom nogom,
nemaš ti pojma šta je mrak.
Tamo dole đavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
Baš i nisi drugar, moj živote,
al’ neka, neka, biće slađe kad srce zemlje nađem.
Đorđe Balašević: Put u središte zemlje
Album: 003, 1985.
Vozdra mala raja. Kucam post ovaj sa svoje ultra nove crne tipkovnice koju sam vjerovali il ne dobio besplatno ono totalno. Dosta je smećasta al je crna pa je neću podugo morat mjenjat pošto se na njoj puno teže vidi kada se uprlja. Ima fine tipkice skoro ko na notebooku al malo mi se teško naviknut na nju tako da ako bude kakovih tipfelera – oprostite mi molim vas. E i dobra je pravo ima one funkcijske tipke pojačaj, stišni, mutiraj, upali digitron, forwerc, bekvrdz, rifreš i sasve mange još. I to radi sve bez drajvera vjerovali il ne. Nema nikakvog glupog programčića u treju da ždere resurse mog finog rama i procesora također.
Sad kad sam u kompjuterskom tonu jednu smješnu pričicu da ispripovjedam. Naime moj vrli drug, jaran i prijatelj kojeg poradi zaštite njegovog lika i ličnosti neću imenovati radi u jednoj trgovini koja trguje kompjuterskom opremom. BTW, on mi je i poklonio ovu tipkovnicu. Uglavno priča on kako je bio u konkurentskoj firmi jednoj, renomiranoj zagrebačkoj firmi koja ima poslovnice u preko nekoliko gradova, među kojima je i naš grad.
I sad uglavnom, priča ide dalje, on u trgovini stoji i gleda ponudu neku kad ulazi kupac u trgovinu. Dolazi do trgovca i obraća mu se:
“Dobar dan. Ja hoću Bartona”
“Barton vam je totalno neisplativ… skup je” – odgovori mu kupac
“Da, da ja hoću Bartona” – uporan je kupac
“Dobro” – odgovori mu prodavač – “Evo imate ovdje modele 2500+, 2700+, 3000+… cijena je ta i ta”
“Aha” – kupac nije baš bio zadovoljan cijenom pa upita – “A kakvih još procesora imate? AMD-ova naravno“
“Zašto naravno? Pa ja baš recimo ne volim AMDove…” – reče prodavač a kupac ga prekine pa reće:
“Ja baš ne volim ni vas pa kupujem ovdje”
HA HA HA. Koja legenda. Car. Čovjek je došo kupit AMDa i amen. Šta mu ima ovaj srat. I zapamtite… kupac je uvijek u pravu… dok ne izađe iz trgovine….
Par preporuka da vam dadnem prije nego odem u Sarajevo. Evo ovako blog jedan. Bosna i Hercegovina. Odličan blog. Definitivno najbolji guide kroz gradove neke zemlje koji sam ja ikad vidio. Sto-odsto je lud.
E a sad preporuka za radio: Radio dobre vibracije. Prže neki ex-yu rock. Pravi jugonostalgičarski radio.
U Slavonskom Brodu danas je voda bila katastrofalna. Što ste mogli vidjeti i u mom prethodnom postu. Ja s tom vodom nebi ni govna pustio u WC-u. I govna čak zaslužuju bolju vodu. A od nas se očekuje da u njoj peremo veš, posuđe, da se u njoj kupamo i da ju pijemo.
Kod nas bi bilo super kad bi napravili pivovaru i pravili pivo od te vode. Nebi bilo više alkoholičara. Pola bi prestalo pit, a pola nebi preživilo to pivo.
Tako da sam danas pivo Nestea. Koji ima identičnu boju kao brodska voda. Srećom okus nije isti.
Toliko od mene za danas. Neznam kada će biti idući post pošto se sutra iseljavam u svoj novi privremeni stan u Sarajevu za koji mislim da ima kompjuter, međutim neznam dali postoji konekcija za Interplet oliti Infranet, međutim potrudit ću se da s vremena na vrijeme napišem koji post i okačim kakvu sličicu tim više što sam našao i kabl za fotoaparat ovdje u Brod za koji sam bio siguran da sam ga negdje posijao na teritoriju BiH.
Vozdra mala raja.
