Al ne nađoh srcu mira… Bajica jednom reče što ne nazoveš blog “Prođoh Bosnom kroz gradove”, ponukan mojim putešestijama po Be und Ha. Baš mi pade i napamet taj njegov komentar kada sam se u petak ujtro vraćao iz Travnika za Sarajevo odakle sam trebao odmah krenuti za Tuzlu… Prođoh Bosnom kroz gradove, al ne nađoh srcu mira… Al danas ništa od mojih putešestija… nisam raspoložen pisat o đe sam bio šta sam radio. Jok.
Nedjelja je vazda dosadan dan. A i o tome sam pisao na ovome blogu mnogo mnogo puta. Tako da neću više o tome.
Nebih li nekako razbio dosadu u ovome nadasve zimskom danu (u Sarajvu pada snijeg) odlučih se počastiti nekakvim magzinom iliti novinama. Kako sam ovih par zadnjih dana imao priliku gledati kablovsku TV, pa time i HRT, i vijesti ostalih TV stanica odlučio sam se odmoriti od politike i tako eto počastih se novim brojem Auto Kluba na čijoj je naslovnici prekrasna Alfa Brera GT.
I razmišljam tako onda kada sam zadnji put kupio Auto Klub, jerbo postoji neko sjećanje da sam i kupovao AK nekada. Sjetih se onda da je to bilo tamo nekad kada sam imao 12-ak godina pa kada sam đeparac trošio na novi broj Auto kluba koji bi čim bih došao kući pažljivo izmasakrirao škarama i onda sličice auta lijepio UHU iliti OHO ljepilom u bilježnicu koja je bila predviđena baš za to. Velike slike sam pak lijepo po vratima od sobe ili po vratima od ormara. Pa i na zidove. Što je moju majku oduševljalo svaki mjesec, a pogotovo u periodu kada smo krečili.
Auto Klub sam prestao kupovati sa nekih 15-ak godina, kada sam ušao vjerovatno u prvu PRAVU godinu puberteta a to su bile i prve godine izlaska hrvatskog izdanjaPlayboya.
Pare od džeparca sam trošio sada na Playboy a ne na Autoklub. I željno sam isčekivao svaki novi broj Playboya, pa trk do kioska, sramežljivo bih tražio Playboy i u odajama svoje sobe prvo pogledao duplericu.
Uvijek sam se izvlačio da u Playboyu ima odličnih članaka. Kasnije sam skontao da je i to šupljak. Pošto je u Playboyu vrlo malo dobrih tekstova.
Kasnije sam kupovao Klik, pa kada sam skontao da su i to samo jedne trendi novine s hrpom infantilnih tekstova. Da bih se na kraju okrenio političkim magazinima.
I sada jedino mogu žaliti što u STARTU Bosne i Hercegovine nema duplerice. Kao u starom predratnom zagrebačkom Startu.
Nego pod ruku mi neki dan zapade nekakav BH auto-magazin i baš sam se lijepo zabavio s ovakvim vrstom štiva.
Kao naprimjer da je Audi napravio Audi R4. Boleščinu koja nije mogla nositi S oznaku. Pa je dobila R oznaku. Boleština od 400 i kusur konja s atmosferskim motorom. Bez ovih điđebaja turbo punjača, kompresora i tako. I Quattro naravno jel.
Pa onda kako je VW napravio twin-charge motor, kombinacija punjača i kompresora jel pa onda nema one famozne turbo rupe pri niskim obrtajima. Kažu nije to ništa novo to je i onako davno Alfa razvila al je VW to sad napravio za široke narodne mase da je jeftino, da je brzo i da ne troši puno čorbe brate.
Pa onda kako je neki Slovenac napravio Kawasaki fiću. Metio u fiću Kawasakijev motor i može s fićom povuć 160 a mogo bi i preko 200 kad bi sredio diferencijal. Al zato nemere u rikverc. E he he he.
I uglavnom tako svašta nešta. I na kraju upravo to da se odlučih ponovo malo zabavljat novitetima auto industrije.
Ipak kad nemam love, samo maštarije ostaju…
ovaj grad u kome mozda i nisam bio najsrećniji,
ali u kome je sve moje i u kome uvijek mogu
naći barem nekog od vas koje volim
i reći vam da sam tužan do očajanja.
U Moskvi to bih isto mogao, ali Jesenjin je mrtav
a Jevtušenko sigurno negde u Gruziji.
U Parizu kako da zovem hitnu pomoć
kad se ona nije odazvala ni na pozive Vijona?
Ovde zovnem li i tople svoje sugradjanke,
i one cak znace sta je to sto me boli.
Jer ovo je grad u kome mozda i nisam bio najsrećniji,
ali u kome i kiša kad pada nije prosto kiša.
