Već se neko duže vrijeme vrti guglarija “izreke o slavoncima”, pa eto da i ja metnem jednu izreku u naslov. Jest da nije o Slavoncima, već više o Slavoniji al nema veze.
Al što jest jest, al slavonsko blato je zlo neviđeno.
Krenila zima ova ljuta, jebiga pao već i sniježak u Sarajevu, valja nabavit ozbiljne obuće. Jebiga sad je problem što je došlo do ogromne pederizacije muške mode i de-facto ne možeš naći non-gay cipele nekakve. Sve je to nešto ušpicano, kvadratnično, naglancano – ma kata i strofa i to u jednom. Nema više onakvih starovirskih cipela, što bi drug Strizy reko “šoferskih” – imam ja jedne šoferske one starovirske, tako rećplain cipele koje su dobre i talijanska koža i sve to, al đaba ti brate kad je to plitko. A snijeg kad zapadne – moš se jebat.
Eto recimo onda imamo Marte. Iliti kako bi Bosanci rekli “martinke”. To je najgluplji footware koji sam ja u životu sreo. Kao prvo koštaju ko Sv. Petra kajgana (priča o Sv. Petri i kajganoj je zapravo apokrifna priča, međutim o tome nekad drugi put.). Preskupe su. Onda kaže – ortopedska cipela. Ja neznam gdje je to ortopedska cipela – najgore bolove i agonije sam doživio u Martama dok sam ih nosio. Onda dalje recimo – svi nose Marte. I to sve nadobudna raja što se bori za ili protiv nekakvih -izama, pankeraj i šta ja znam – mislim katastrofa. Ja kad vidim da neko nosi Marte ko da vidim Jehovinog svjedoka. Taj il je vegetarijanac il nadobudni panker socijalist što ujedninjuje proletere napušavajući se loše hercegovačke vutre i pišući nepismene i debilne parole po zgradama il je wanabee skinjara koji viče “za dom!” a zapravo samim time i iskazuje potrebu za domom – popravnim.
I sad eto recimo gledam Marte više nisu “Made in England”, nego “Made in China”. Đon izgleda kao da sam ga ja osobno naljepio. Dakle očajno.
Marte sux ass.
Međutim, šta sad obut? Dakle između gejaške obuće i debilnih marti? Sjetim se ja jedne onda pametne stvari. Dakle ko se oblači poprilično dobro? Pa vojska brate!
Nazovem ja jednog druga, slušaj taka i taka stvar je – nabavi mi vojne čizme. On ima nekog od familije ko je zadužen za logistiku u bosanskoj vojsci (ah, bosanskoj vojsci – zvuči i smješno i nestvarno u isto vrijeme). Kadli nije prošlo ni par dana, eto druga nosi dvije čizmice crne ko crna zemlja – br. 45. Taman.
Čizme su zakon. Nisu gejaške, nije se bosanska vojska propederizirala, nemaju Dr. Matrens image (al doduše nemaju ni čeličnu kapicu) i nadasve su genijalne. Pokazale su se na ovim prvim naletima snijega kao prao dobre – ne škljižu se i ne propuštaju.
Elem, krenem ja kući u Slavoniju i uzmem “bosanske” (prozovo sam čizme “bosanke” pošto su dio standardne opreme Vojske BiH, kao što one čizme iz JNA svi zovu “četnikuše”, a prije su ih zvali za Tita “jovanke”), nakremam ih ja crnom kremom, očistim ulaštim – divota. Sjaje se ko pasja kesa.
Predjem Savu, dodjem na granicu, carinik, što bi reko Balaš, “zvaničan i ljut, kimnio glavom, sve u redu, sretan put”.
Kurac palac nisam napravio ni 50m od GP-a, kadli – slavonsko blato.
Dok sam došao kući, bosanke su izgledale kao da sam proveo dupli turnus na novogradiškom frontu ’91.
I zato se kaže ovo što se kaže.
I inaće, svima vama koji slavite ovaj Božić naš kataločki želim poželiti Sretan Božić da blagujete u krugu obitelji i najmilijih, da pazite kolko jedete pošto će te kile trebat i skinit i da pazite kolko pijete jer treba bit i trijezan u životu… SRETAN BOŽIĆ SVIMA, POČEVŠI OD HANCA HOLCIJUSA PA NADALJE!
