Mene ljeto uvijek sjeti na onu Balaševićevu pjesmu s albuma „Majci umesto maturske slike u izlogu“ (Rani Mraz, 1979.) koja se zove „Jedan Saša iz voza“. E sad da se ta pjesma zove JEDNA Saša iz voza (a to ne bi bilo netočno, jer Saša je kao i žensko ime) onda bi ju glasom i ustima otpjevao sam Đoka Balašević, međutim kako se ovdje radi o muškom Saši (vrlo lako možebitno da se zove Aleksandar) onda to nije otpjevao Đoka B glasom i ustima jerbo bi to bilo too much i gej da on pjeva neku nostalgičnu pjemu o nekom Aleksandru iz vlaka koji mu je oteo srce. Tako da je to otpjevala Biljana Krstić. Ako se ne varam, iako je vrlo lako moguće da se varam jerbo je Balašević od tog albuma do mog rođenja pobrao ko zna koliko zlatnih ploča za nekoliko albuma koji su izašli u tom periodu.
Nego, sad u toj pjesmi je srpanj mjesec vruć kada putuje pola nacije, i fale im rezervacije, i vruće je, i kupeji su puni, one torbe padaju ljudima po glavi, toalet vazda zauzet, omladinci s onim rancima i tako. Ipak putuje pola nacije, to je barem, pa brat bratu jedno deset milijona ljudi. To je stvarno puno ljudi da se potrpa u vlak. Ja sam slično jednom doživio, kada sam prije nekoliko godina išao u Zagreb. Morao sam stajati skroz do Kutine a možda i dalje. Ne mogu reći da se najbolje sjećam. Ima tome i preko deset godina.
I sad dakle jel u toj pjesmi je gužva i vruće je, a kao što sam rekao ljeto je Gospodnje 1979. , tada nije bilo niti nagibnih vlakova a o klimi da ne pričam, osim tropske. I sad putuju oni tako na more, vjerovatno u Istru, na onu famoznu stanicu u Puli s koje možete doći do Grenobla i Pariza. Da sam ja tu pjesmu pisao vlak bi išao barem do Vladivostoka. To bi baš bilo fora:
I pisala mi, posle, da pamti sunce juga.
I zvala me, u jesen, da dođem do Irkutska,
al’ tamo ne bi bila ista, nego neka Olgaaaa…
(balalajka solo umjesto klavira)
I di sam stao. Vruće je u kupeu. Uglavnom rekao sam ono što je bitno. Zapravo, to je samo uvod od tri stiha. Prava pjesma ide da je ona srela sad tog Sašu, on joj ukro srce tra-la-la. Neka limunada. To da joj je Sale ukro srce u vozu, to nam je ispričala, a šta se dogodilo u Puli to nismo čuli. Saša iz voza ukro srce, a šta je Marko iz Fažane ukrao… bolje da ne pričam, pošten svit sablažnjivat.
I sada već poslije ogromnog i nadasve nepotrebnog uvoda htio sam reći da je ljeto to famozno doba godine kada pola nacije nestane i apsolutno se ništa zanimljivo ne događa za onu jadnu polovicu nacije koja ne putuje. I to se u žurnalističkom žargonu naziva „sezona kiselih krastavaca.“ Period kada su kulturna događanja na minimumu, kada zastupnici u Saboru, Bogu hvala, ne zasjedaju… Onda naše vrle TV kuće daju sume nekim likovima da glume Borate i da nas brukaju po svijetu. Danas, eto npr., novinari ispituju turiste koliko će novaca potrošiti u našoj maloj zemlji za veliki urlaub. Sad zamislite dolazite u resotran. Ili kafić. I uđete unutra i sad niste stigli ni kaput skinit kad se pojave neke spodobe: „Doro došli u naš objekat! Jel vam do’ro?! Kolko’š para potroš’t?!“. U takav restoran/kafić ne bih poslije toga nikada više ušao. Uostalom šta se koga tiče koliko će koji turist potrošit para? Doduše u kakvom društvu živimo ništa me ne čudi. Naša vlada ko nekakav naopaki Mida. Sve što dotakne – oporezi. Peče čiča rakiju otvorio kapiju/financ bezobrazan privrnio kazan/prosula se rakija. Tako se nekad pjevalo. Tako će se opet pjevati.
Nego di sam stao. Kod sezone kiselih krastavaca. Neću više o politici, mogo bi svašta napisat a i dobit po p…leđa.
Sezona kiselih krastavaca. Zašto se to tako zove. Ne bilo meni teško pa ja malo progoolao. Kad google ne daje smislene odgovore. I onda sam zaključio da se treba vratiti na vrelo mudrosti – a to su naši stari. Isti oni što su svinje žirovali. A mi sad salame kupujemo na deke.
I uglavnom, odem ja u kafanu pošto je to fejsbuk stare garde. Kak da vam opišem… to vam izgleda kao da stalno piče statusi i komentari i lajkanja i dislajkanja… i to sve uživo! Baš ono… old-school! Ne bi čovjek rekao da se ljudi mogu i tako družit. Đaba ti, nemoš staru vranu naučit tweetat.
Za jednim stolom sjedi ovako ekipa, penzioneri stari, uglavnom se pije pivo, a neki piju Karlovačko. I sad došo ja za to vrelo mudrosti: – „Faljen Bog! Zašto se za sezonu kiselih krastavaca kaže sezona kiselih krastavaca?“
Kad odjednom krene salva odgovora sa raznih strana:
– „Navik faljen. To ti se kaže zato što kad se krastavac kiseli onda je jesen a to se onda zimnica sprema. Ima recimo neko kaže i – turšijsko vrijeme. Jer neko voli i turšiju recimo, prije nego krastavac.“
– „Ne, ne… sezona kiselih krastaca ti je kad se krastavac ukiseli. Znači ima to, znam ja, moja žena to radi, uzmeš krastavce znaš, i metneš ga u dumst-flašu… znaš li ti šta je dumst flaša? Ma vraga, ne znate vi mladi ništa. Samo jedete droge po ulici i skačete ko bjesni kerovi po poštenom svitu. Kako vas nije sramota? Neki dan me zatepo neki s biciklom. Kaže kud odaš čiča. Šta njega briga kud odam?! Imam ja pravo ić di god oću!“
– „I treba da ideš gdje oćeš! Jednom ja tako išo na pijac. Kupit sir i kajmak. I grincajga malo. Vratim se ja ženi kad ona – nisi kupio krastavce i esenciju! A ni rekla mi nije, i ja ispo kriv!“
– „Ja opet mislim da nemoš kiselit krastavac dobro, ako krastavac nije dobar! Jel ima sad tih krastavaca ge-me-o, krastavac ko svinjski but, okusa nema. A smrdi na kinesku radnju. Bože sačuvaj.“
– „I do esencije je! Recimo ako kiselina ne valja, onda đaba ti i krastavac domaći, tako ja jednom….“
– „A ja sam vidio na televiziji da žene narežu krastavac na oči pa idu spavat!“
– „Naopako bilo, pa sve ima ona kiselina u oči uđe?“
– „Ma to od onog velikog krastavca što se ne kiseli, što ide u salatu s kajmakom.“
– „Ma nije ti ni ta kiselina strašna, ja jednom zaspo u kaci s kupusom! Popilo se bilo, ufatila glad, i opla… ja upo…“
Rasprava se oduljila, kao i moj korak od njihovog stola.
Ako netko slučajno zna zašto se sezona kiselih krastaca zove tako, nek nam javi.
A sad je red da druga polovica nacije putuje.
httpv://www.youtube.com/watch?v=IkLn_2ZS10o
