Šahbazova osveta

Moram se okanit onih školskih uvoda tipa. “Ujtro kad sam se probudijo…”
Uglavnom storija o mom malom tripu u Sarajevo započinje jučer negdje oko 4 kada sam se usto iz veom tvrdog sna. Negdje oko 5 sam bio na našoj grani, Carinik, još dečak, klimnuo mi glavom zvaničan i krut i samo lupio pečat: “Sve u redu, dobro jutro i sretan put”. 
Dolazim na kolodvor u Bosanskom Brodu ulazim u bus, jedna generacija negdje poslije onog busa iz “Ko to tamo peva”.
Republika Srpska je inače zabit bole jaja, neokošena trava, drveće raste iz razrušenih kuća i ostale sheme. Dolazimo u Dervetnu u kojoj sam zadnji put bio tamo negdje 89′-90′ i koja sad nalikuje na kurac.
U Doboju, kolko-tolko bolje i uskoro izlazimo iz RS.
Iznad Tešnja zora sviće, ljubav naša vječna biće
Prolazimo i kroz Tešanj čime smo oficijalno u Federaciji BiH koja je u odnosu na RS med i mleko. Da ne kažem Amerika. Dolazimo i u Maglaj, gdje ja već polako tonem u san…
U Zenicu, kada pođem ja…
Budim se, oko mene mrak, neka ogromna zgrada se vidi iz Busa, neke planinčuge… nemogu odrediti točno vrijeme, jer izgleda kao da je 2 ujtro. A neznam ni đe sam… Kad ono Zenica… kiša ljušti… ja opet padam u san.
Žepće, Visoko i pitaj boga koji sve ne gradovi koje gledam kroz jedno poluotvroeno oko jer sam u nekom polusnovitom stanju.
Poslje Visokog, vidi vidi autoput. Pravi pravcati autoput. Ono dve trake+pomoćna, ograda pa opet to. Čak i znak za autobahn onaj zeleni. Ko bi reko. A neko mi nedavno reće kako Bh nema nijedan kilometar autoceste.
Sarajevo, najmiliji grade, u tebi me mnogi rade…
Sarajevo… kiša lije ja izlazim iz busa s onom Đurinom facom iz reklame za HtNet: Kud ću sad, u pičku materinu…?
Nekako na eci-peci-pec odlučim se za jednu stranu, kad vidi vidi zec se divi pa to nije čovjek živi… trajvanska stanica.
Kupujem kartu, KM i dvajst ulazim u trajvan broj 1 Željeznički kolodvor – Baščaršija
Anarhija, all over Baščaršija…
Izlazim na Baščaršiji, kad ono nešto manje od 10 metara hostel Ljubičica.
Hello
Zdravo, treba mi jednokrevetna soba za ovu noć
A jel bona, odklem si?
Iz Broda
Bosanskog?
Slavonskog…
Oš možd u mješovit studentske sobe, imamo puno cura…?
Pogled mi đavolski zasvijetli
Naravno…
Dobijo ključeve, i odlučim otić u ministarstvo predat dokumenta i po onoj kišurini krenem pješaka. I napravim jedno tri izgubljena kruga po Baščaršiji…
More bit kod Skenderije, a more bit i malo niže…
Uspio sam naći Fax (koji btw. nisam ni tražio) dok sam se malo pogubio dok sam našao ministarstvo. Predo dokumente, sutra ujtro 10h nazad po njija. Još samo u poštu da uplatim taxu…
Ulazim u poštu i smejem se ko budala. Sjetim se onog skeča kad se svi pofajtaju i onda uleti Zenit sa hepekom. Plaćam, i sad napokon mogu ić popit kafu.
Sjedam u neki kafić, naručujem kapućino i kolu. Gutam Dnevni avaz i nakon sat i po’ idem dalje. Aman-taman se vrijeme razbistrilo, nabijam osmjeh na lice, mp3 u uši i pičim Sarajevom… mnogo lepo.
Tera me pišat, ulećem u neki birc naručujem Cocktu, potom Oraginu al nema ni jednog ni drugog… kao to se ne prodaje baš… ma daj onda Kolu.
Po drugi put gutam Avaz i nakon dva sata gubim se iz birtije.
Gladan sam… jebeno. Sjedam u neku ćevabdžinicu na Baščaršiji i naručujem ćevape u kajmaku i paradajz salatu. Pravi onaj masni kajmak, mljac mljac. Ovo me zasitilo.
Opet do birtije ovaj put na čašu točenog Sarajevskog. Vata me san na terasi birtije… odoh do hostela. Kupijo dva Uniona. Pijem pivo, jebe mi se živo. Pokušavam upalit TV koji je btw. onaj stari drveni RIZ. No, no… ne ide. Taman nakon što sam popijo oba piva i proguto “Start”. Grupa backpekera: dve žemske iz Kalifornije, žemska iz Ohaja, student prava iz Kalifornije, šveđo iz Štokholma, Kanađanka i Australka kulturno pozivaju na pivo, što ja naravno prihvaćam… Kad sam proguto već tri, dobro bi koja piva još legla. Pazi ovo oni vode.. Ha ha. Naravno da su uletili u neki muslimanski Tee house – no alcohol.
Jimbo: Guys, there’s no beer here…
Pravnik: Sure it has, look it says P-I-V-O
J: Bezalkoholno. Alcohol free…
P: No, way!
Konobar potvrđuje moju tezu… buahaha
Odlazimo dalje i sjedamo u neki birc u kojem ima samo malo pivo. Pijem i raspravljam sa Šveđom o Iraqu… Ameri nisu zainteresirani pretjerano. Nakon dve pive kao vraćamo se nazad. Ja dajem prijedlog
We need more beer…
Ulazimo u trgovinu, preperoučujem Union jerbo Ožujsko nevalja. It sucks. Tim riječima sam opiso Ožujsko. Kad nema Karlovačkog.
Svi uzimaju po dva. Ja sam popijo već pet pivi. Pa daj da uzmem još tri da zaokružim na osam.
Šveđo, Kanađanka i ja grickamo košpe. To jest, ja grickam, šveđo čisti rukama, a Kanađanka jede sve!
Whata Hell?
To se kao jede tako, kaže. Ma daj ženo ne ser bona… Kaže ona da pitamo Amere… Ameri sve jedu… God damn! Perverznjaci!
Kako Amri od svega moraju napravit cirkus, pa tako i od pijanke pa je pao prijedlog da igramo neki stupid drinking game. bacaš kockice pa radiš neke gluposti pa cugaš. Ja sam se razbijo. Još sam poslo i nekog da mi donese dva Sarajevska… Onda sam se razbijo. Do četir ujtro sam sa Švedom i Američankom imao raspravu o Bushu.
Ujtro sam obavijo na faxu sve, kada sam se odlučio počastit burekom. Po kile mesa, masno – zakon! Od sada službeno zahjevam da se Burek u brodu prodaje pod imenom “nešto-kao-al-nije-Burek” ili “Surogat-Burek”.
Bus i evo me u sucidialnoj panonskoj niziji… u srijedu Sarajevo vraćam se tebi… can’t wait till then…