Daklem idem ja sa Slatkišom maločas u pohod na pite. U Brodu. Slavonskom.
I dođemo do našeg veseljaka, starog pekara popularnog u narodu zvanog (zahvaljujući meni)Psyho-Shiptar. I eto otvori nam neki buregđija koji je radio. Kažem ja slatkišu, pusti meni da ja pričam.
“Vozdra, imal bureka?”
“Ima!”
“A jel ima sirnice?”
“Ima!”
Ja se sjebo. Kako ima?! Pa ja se uvijek objašnjavam s pekarima kao burek sa sirom ne postoji, a objašnjavam im šta je sirnica a meni ovaj iz topa opali da ima sirnice. O jebem ti lebac.
“Daj oboje dva put i po dva jogurta!”
“Meni kiselo mlijeko!” – reče Slatkiš
E, Slatkišu moj… nikad od tebe pravog Bosanca.
I uglavnom pojeli mi to ja sam konstatiro kako se ovo nemože nazvat pitom ni u ludilu, Slatkiš reče da sam posto fina gujsca. Jesam li? Izgleda da jesam. Uspio sam čak i održat kratko predavanje o ćevapima & pitama. Nemoš pravit ćevap ak somun nije masan.
Zvao Sovu danas. Kažem mu da se vozimo u autu. Kaže on:
“A jeste i vi Hrvati štakori, imate i auto…”
Sretan veliki petak najedite se ribe.
