Dobar večer – dobar dan. Kako ste mi. Nadam ste da ste dobro. Ja recimo jesam. Možda malo umoran, ali dobar.
Eto tako. Došo Melek u Sarajevo. I vako samo sam par instrukcija dobijo. Prva je dakle, opaska na nedavno objaviti tekst …i treba ti lova… pa đe ja kažem vako, daklem citat mene samog:
A Sihra, Melek naš Beogradski mi je ispričo i priču onomad da je publika jednom isfućkala i isterala Boru sa stagea u Slozi jer je ovaj počeo pjevat baš lutku sa naslovne strane u trenutku kada je gorilo za ljutim rokerolom. Oteralo strašnog Boru sa pozornice.
Kaže Melek daklem da još napišem to da je to njemu reko Čičak koji je valjd tad radio u Slozi. Kolko sam skonto.
Druga daklem instrukcija je bila da ne smijem okačit ni jednu sliku Meleka na blog (iako ih ima pregršt) jerbo se “Melek nikad nevidi već se osjeti u našim dušama i grlima”
Tako da eto nema ni slike. A neće je ni bit daklem eto tolko o Meleku koji me je i počastio Zlatnom Osom, iliti prvoklasnom srbijanskom šljivom. Dosta sad o njemu posvetili smo mu i previše bitova na jimblogu. Kad je zapustio svoj blog.
Daklem dalje šta ima dobroga za nakucat. Neam pojma. Eo štos jedan.
Nije više Srbija do Tokija. Sad je Srbija do Srbije. Skontali Srbi da je zemlja okrugla.
GWAHAHHAHAHA.
E, jel dobar? Pa mora bit kad ga je Sova ispričo.
U Sarajevu je danas lijepo vrijeme i nebo je plavo. Nije crveno kao u nekom broju hajlendera, al ne zato što su ga Rusi ofarbali nego zato što je ozon se poozonio. Tako barem kaže Miha, kojem neću linkat blog jer ga ne piše više dugo od stoljeća sedmog. Ma linkat ću ga šta ima veze. Link.
Eh etoga tako daklem ha.
Opro sam kosu i obrijo se danas. Neznam dal bi to nekog interesiralo al neznam ko bi na kraju krajeva interesiralo to da je u Sarajevu nebo plavo a ne crveno. Pa jel? Dabome.
Inače volim ja crvenu boju, to mi je apsolutni favorit. Žestoka je. A i romantična. I ima je svakake. I politički me fino oslikava. Crveno. Petkom crveno. Kurvarluk. Ovo zadnje mi nije trebalo.
Uglavnom crvena je puno sretnija meni boja od recimo plave. Koja je onako nekako melankolična bezveze. Zelena je neka šumarska boja neam pojma. Iako ima dobrih zelenih. Nešto ono kao SMB boja. Ta je dobra. Zelena armijski. Ozbiljno zelena bi ju ja nazvo.
Žuta je gejaška boja. Nesmijem reć pederska da nebi ispo partijarhalno zadrto nacionalističko kvazi ustaško komunističko ruralno govno. Tako vas odma u startu danas klasificiraju kad kažete da je neko peder. Nije on peder, on je gay. A ja se uvijek sjetim onog vica kad Haso kaže Muji da on nije gay nego da je on obična pederčina. A danas je to popularno izmišljat imena za nešta što bi moglo zazvučat ružno. Recimo nije čistačica nego sanitarni tehničar za održavanje sanitarnih čvorova. Il recimo nema više radnika. Nego recimo “fizički savjetnik za istovar vozila”. Glupost jebote. Al najjače mi je kad vidim te neke titule pa pokočiš se. Regionalni integracijski konzultant. I onda pitaš tog lika šta on radi a on kaže: Eeee, pa eto imam kancelariju. Gwahahahhahahaha. Mislim presmješno. Al eto ima bar kancelariju. I radi na projektu. To sam zaboravio. To je najbitnije. Svi takvi uvijek rade na projektima.
E šta radiš? Eo radim projekt.
Evo baš sad imam projekt odradit.
Kakav je projekt? Ma klasični projekt znaš.
O čemu? Ma klasika, projekt za firmu.
Uglavnom projekt je ta ključna riječ.
Odoh ja sad isprojektirat sebi jedan plan da nešto klopne.
Do idućeg projekta!
