Bio sam umoran, rekoh tom paunu:
“Majstore, ja sam u knockdown-u.
Grebem po žicama, tamburam danima,
ubi me dim po restoranima.
Sad vidiš promaju pod ovim šatorom”.
On reče: “Čekaj malo, ti si bio dobar s mojom matorom ?!”…
A, tako…
Đorđe Balašević: Čovek za koga se udala Buba Erdeljan
Album: Marim ja, 1991.
Jučer mi Nikola reče da kupim njegov štos sa pjesmama. Izvlačih se ja kao, radih to i prije. Al reko kasnije sam sebi što da se izvlačim. Jebiga. Fazon je u svakom slučaju dobar. Pročitah danas na jednom blogu, izgubih i link i citat točni al otprilike nekako ovako: “Sigurno nisam režiser svog života, al je soundtrack jebeno moj”
Uglavnom s ovim citatom koji i nije citat bih mogao započet svoj post, odnosno započeo sam ga još gore kad sam nakuco Balaša. Htjedoh reć da bih mogao počet pisat o temi dana. Krivo se odražavam. Odnosno izražavam. Jedno od par proklestava koje me prati u životu. Ko me nezna reko bi da sam neuk. Ko me nezna kitom bi me zlatio.
Uglavnom kako bilo da bilo noćas nisam izašao van, Slatkiš odlutao na nekakav roštilj, Strizibuba nema auta ni jedan nije stacioniran kod kuće, a ostali drugovi raspršili se, neki se ne javljaju i tako svašta nešta. Uglavnom noćas nisam popio kavu ili pivu. Kao i da moram svake večeri. Ostao sam kod kuće. Kako sam se totalno odvikao od watching television upalih Internet i malo reko hajd da prosurfam po fresh listi.
Kratka digresija – uz pomoć Crnog Ninje danas sam postavio i ove lude linkove, a ćevape sam okačio na server i podarih vam svima link pošto na sve strane dobivam pohvale za kratki filmić o zabludama i dilemama oko pečenja u bespućima svemira. Danas sam proguglo malo u potrazi za ćevapima, al eto ipak nisu toliko popularni da su završili na netu. Nikola baš jučer reče da će se popularnost ćevapa pokazat kada ih ja dobijem nazad od nekog. Feedback.
Ako nekog zanima povijest nastanka ćevapa… Taman kada je izašao Nemesis ja kupih MS-ov kondenzatorski mikrofon sa slušalicom za 17KN. Htjedoh ga istestirat, a kako sam u to vrijeme bio nekako zaluđen video obradom, otvorih u VirtualDubu nemesisCD1 i isjekoh ovaj dio (zašto? neznam.) i uglavnom serendah nešto o ćevapima i kajmaku kako su ovi dotični vršili nekakvu konverzaciju. Zašto ćevapi? Pošto je to bilo u neko doba noći pretpostavljam da sam bijo gladan. Uglavnom kako bilo da bilo ćevapi su plod jednog hardwerskog testa, a zašto su stekli tako veliku popularnost. Neznam ni to. Al eto. Reklo mi par ljudi kako su vidjeli da ćevapi kolaju (najviše po Zagrebu). To je prića o čevapima. Možda bolje luk.
E da se ja dakle vratim mislima prijašnjima. Uglavnom tako ja danas upalih blog.hr i malo reko hajd da prosurfam po cool listi. Ono što se moglo vidjet na jedno 70-ak% blogova bilo je: “Mrzim nedjelju”. I klasična priča o tome kako je nedjelja i kako je sve tiho i kako nema nikog i kako je dosadno i kako su svi mamurni i kako sutra moraju na posao/školu…
No eto kako sam prosurfao po malom milijonu blogova bijo sam tolko poduzetan sam neke zanimljivosti uspio pejstirat u New OpenOffice.org 1.1 text document tako da ih mogu podjelit s vama koji me čitaju ili barem to pokušavaju.
Lenja pita:
Današnji dan ostaće upamćen po tome što mi je mama kupila digitalni fotoaparat i to ni manj ni više nego fuji s7000,(yeeeeeeey!!!!), pa cu sad da vidim kako se kači slika na blog.
Radi, jebote, radi. SaMO šugava rezolucija. Kad srbi budu sebi
napravili blog (za koji godinicu) bitće na njemu mesta za sliku od
40kb-a i za još pola kile prasetine. Eto odoh spavati…
Dobrodošli u moj tajanstveni svijet!!!
Bosanac u Njujorku
Nakon tri dana, iz rusevina dva nebodera u New York-u izlazi Bosanac i otresajuci prasinu sa sebe promrmlja: – “Jebo vas ‘vaki aerodrom.”
Snijeg
Napado snijeg u Sarajevu i Huso sluša na radiju vijest: – “Mole se građani da parkiraju svoje automobile na strani ulice sa neparnim brojevima, da bi se mogao očistiti snijeg – baremsa jedne strane ulice.” I Huso ode i preparkira auto. Sutradan, napadao još veći snijeg i Huso opet sluša vijesti na radiju: – “Mole se građani da danas parkiraju automobile na strani ulice sa parnim brojevima”. I Huso opet preparkira automobil. Treći dan, opet napadao snijeg i Huso sluša vijesti. Baš kad je spiker trebao kazati na kojoj strani ulice da se parkiraju automobili, ono nestane struje. – “Šta ću sad?”, misli Huso, misli, pa onako za sebe doda: – “Ma, ko ga jebe, nek’ danas ostane u garaži!”
MUJO U AMERICI
Došao Mujo u Ameriku da vidi novu mašinu za pravljenje kobasica. Pita Mujo Amerikanca:
• Je li, ba, kako ovo radi?
• U ovu rupu ubaciš bika i na drugoj strani izadu kobasice.
• Je li ba, a je l’ može da ubaciš kobasicu, a izade bik?
• To je samo tvom tati uspelo.
Stanje u Novskoj
Ne dolazite u Novsku
Tu ima puno govana od ljudi i pijanaca.
Ima jedna baba koju zovi Vincekuša.
Baba psuje ko luda za djecom.
Neki dan joj je kuća izgorila.
jar jar binks:
Pošto je neki patuljak dao moj broj u plavi oglasnik sa oglasom: prodajem odojke, već dva dana mi konstanto zvoni mob. Tak da sam sad skužio da zapravo treba odustat od pingvina i bacit se na uzgoj odojaka. Da sam prodao jednog odojka svaki put kad me neko nazvo već bi bil bogat. Sve si razmišljam da od pingvinogojaca pređem u svinjogojce.
Gramatičke pogreške:
Sad sam čula nešto jako zanimljivo, zapravo smiješno : ljudi su kao muhe, i jedno i drugo se može ubiti novinama. To, eto, prilažem uz naše 82. mjesto na svijetu u slobodi medija…
Nebuloza
Evo, baš su me sad nazvali iz tajništva UN-a, izravno iz New Yorka. Ni manje ni više, žele da baš ja budem ambasadorica mira! Ja – izvan sebe, pitam se kako, kada, zašto pobogu JA?! I onda oni meni kažu da su poslali ljude, inkognito, da promatraju ponašanje putnika u tramvaju. Zapazili su mene dok sam se vozila peticom od autobusnog kolodvora do Vjesnika. Kažu, tako je bilo dirljivo gledati kako ustupam mjesto iznemogloj starici sa ogromnom torbom. Totalno su se zapalili za mene.
Sutra letim u Donje Kukuruzare da mi uruče plaketu, pršut i pretplatu na besplatni bilten UN-a. Isto tako, dobiti ću listu zemalja u kojima trebam uspostaviti mir u tamošnjim gradskim prijevoznim sredstvima.To je sve što za sada znam. Ovim putem bih se željela zahvaliti mojoj obitelji, mojem dečku, svim ljudima koji su stajali uz mene, svim poznanicima i svim ljudima koji su tada bili uz mene u petici. Ah, volim vas sve!!!
Ajme, tako sam sretna. Koja čast, koje priznanje, koje zadovoljstvo… Zbilja, ja sam VELIK čovjek!
Tribute to blog:
samo pravim blog, pisat ću kad me pukne inspiracija, nisam ja Nick Cave…
Jajkov svijet:
Čaba na slobodi
Jučer je Čaba došel prek vikenda iz popravnog doma, pa su to on i Huso morali proslaviti kak drukčije nego alkoholom. A dok se oni napiju obavezno napadnu nekog. Ovaj put su napali mene. U Hollywoodu su me nabili u kut i tam me šamarali. Zahvaljujem se dečkima iz 1. osnovne koji su me išli branit od njih!!!!
To je otprilike to. Ono što sam ja uspijo među milijardu blogova povatat. A da mi je zapalo za oko. Začudih se da je Jaran Bidon na fresh listi. Nakon toliko vremena rada i kvalitetnih postova. Jebaj ga kad nemamo štele da ljude bacamo po listama. Ma jebeš liste na kraju krajeve. Ko da to nešt i znači nekom. Ionako blog radi po principu webringa, fala bogu pa sam svi izlinkani pa se svi mogu čitati. Međusobno mislim.
Dosta klinčadije ima po blogu. Mislim nisam ja sad neki starac, al ima klinaca koji još idu u osnovnu školu. A među njima i onih koji bi mogli od svog pisanja nekad napravit nešto u životu. Dal znaju to njihove nastavnice hrvatskog jezika? Sumnjam. Znaju da im djele jedinice i da im serendaju da su nezainteresirani za lektiru. Bezveze im je to. Djecu treba samo naučit da čitaju. Mislim ne doslovno da čitaju slova, nego da čitaju knjige. Nekako im samo ubacit naviku da čitaju. A jebiga sutra preksutra kad im se bude čitao Šenoa, čitat će ga. Kog zanima neki Ivica Kičmanović pored San Andreasa, Ede Maajke, guzica i sisa? I ako pročitaju knjigu opet neće ništa skontat. Nisam ni ja. Kao da je meni bilo Odiseje kraj klipe Žuje u birtiji. Jedino sam Sallenigera pročito sa merakom. Ovo ostalo – ubi bože. Sad? Sad bi mogo i čitat možda Pertraku i to al onda mi nije padalo na kraj pamet. Al ga vala serendam?
Sutra odoh nazad u Sarajevo. Dabome. Učenje. Ispiti. Hop na hop skok. Ima Nikola neku pjesmicu jebaj ga ja zaboravijao. Sjetih se da nisam jeo pite sto miljona godina. Zgadila mi se bila nekako i jednostavno je nisam mogo više jest. Sad bi mogo nisam je jeo ima jedno dva tjedna sigurno. Ujtro s nogu obrstit po kile zelja. I jogurat od politre.
Pušim Auru. Osjećam se ko hadžija.
Svaka priča nekako i završi. Ova pjesma se baš nekako potrefirala:
I zao glas za mnom stiže
i brda olajavanja,
za dobrim konjem prašina se diže,
još jedna cigareta pre spavanja.
Riblja Čorba: Još jedna cigareta pred spavanja
Album: Priča o ljubavi obično ugnjavi, 1988.
