Sad mi tvoje oči tako mnogo znače
I kao kroz maglu redjaju se slike
Hej, mašino, pusti paru jače
Neke su žene pratile vojnike
….
Čitav vagon smrdi od prljavih nogu
Piletina, pivo, pijani kreteni
Psujem mater onom pokvarenom bogu
Zašto su se kola slomila na meni?
A sebe bih na poklon dao bilo kome
Jer niko od vas ne zna moje brodolome
Riblja Čorba: Neke su žene pratile vojnike
Album: Pokvarena mašta i prljave strasti, 1981.
KONDOMI ZA SVE NACIJE
Konkurs oliti natječaj za pogađanje autora naslova od jučer je objavljivanjem ovog posta završen. Daklem autor naslova je nitko drugi doli Erazmo Roterdamski, inaće poznat po svom djelu “Pohvala ludosti”. Eto toliko drugi put svim učesnicima više sreće.
Inače tako više manje, Bidon je pohvalio moje redovito postiranje na blogu al a baš nisam zadovoljan jerbo se povećavanjem kvaniteta to odrazilo proporcionalno na smanjenje kvalitete. Jebga. Tako je to oće i to tako ponekad jel dabome ja.
Eo čitam baš na webu riječkog Novog Lista kako je Kalmeta, ministar nečega-negdje-nekada došao otvarat neke naplatne kućice obućen jednom nogom u cipelu, drugom u japanku. Eh reko, jebaj ga.
Tako vam je to kad ste ministar – može vas biti briga kako ćete se pojaviti među smrtnicima »sitnog zuba«. Tako je to, ali samo u Hrvatskoj.
Ja da sam ministar nosio bih sigurno odjela. I fine cipele. Neke bole jaja. Al bi bijo stoka navelika. Podrigivo bi i prdio pri otvaranjima nekih dogodovština. I naravno bijo bi sigurno pjan. Pričo bi viceve ko Stipe. I to glupe one i smijo bi se tolko a stoka koja mi se uvlači u šupak morala bi mi se smijat samnom. Al bi radijo svoj poso pravo fino. Organizirano, s dobrom administracijom. Moj resor, koji god da je, bi bijo najbolji u državi. Jer bi se fakat posvetio svom poslu. Al bi me bilo stalno u novinama.
“Ministar Jimbo pao sa novootvorenog mosta”
“Ministar prducko u društvu saudijskog kralja”
Svaki dan bi me bilo u novinama. I reklamiro bi tako svoj resor. Koji bi sto posto bio najdjelotovrniji i najbolje sređen u državi.
I recimo imo bi šofera al on bi bio zadužen da upravlja mp3icama. A ja bi vozio. I viko stalno šoferu: “Tunja, daj Čorbu. Tunja, ajd Bajage malo. Tunja, de Megadetha!” I objesio bi onaj ko borić al nije borić, ono hrvatska zastava što miriše. I neku golu žensku. I nakaćio bi kuku na službenog audija. I napravijo neku sklepanu ružnu prikolicu u kojoj bi vozio nekakve glupost kad recimo idem u Dalmaciju službeno. Recimo čamac nekakav ružni na koji bi napiso “SS Ministrova sreća”
E da sam ja ministar u vladi… Ova se država veštački održava
Tolko od mene za danas. Odo popt kahvfu.
