Zbog tebe se počeh brijati u nedelju
Zbog tebe sam prestao ići gledat Želju
Zbog tebe sam kasnio daidži na dženazu
Tebi sam za dvjesto milja kupio vazu
A ti, a ti, a ti, a ti
Šokiraš me, majke mi
Nanosiš mi bol,
Nanosiš mi bol,
O šta ti je to…
Nanosiš mi bol…
Dok sviram rock and roll
Zabranjeno pušenje: Stanje šoka
Album: Dok čekaš sabah sa šejtanom, 1985.
Danas sam formalno popizdio. Službeno. Zvanično. Kako vam god drago.
Kao što bi Nikola reko, odnosno citiro Šenou il koga ono već a ide ovako nekako: Hop hop prođe rok na skok. Nije tako al tako nekako.
Uglavnom danas mi je dopizdio i fakultet i Sarajevo i dom i sve skupa. Prešo sam sa Drine jedine na Drinu vulgaris. Tolki sam dobio poizditis. A da ne spominjem i to da sam kokuz.
Uglavnom ljepota od života. Sad se odo isplait u sobu, navuć roletne i neću izlazit iz sobe do 13. kada imam slijedeć ispit. Izaći ću možda eventualno na ručak i da nakucam blog. Vjerovatno ću imat brdo inspiracije zatvoren između četiri zida.
Jedva čekam da odem kući u Brod. Neću izlazit pet dana na svjetlo dana. Igrat ću San Andreas i trovat se junk foodom. Onda ću se vratit u Sarajevo. Jabome.
Nisam se napio nepamtim. Imam kronični višak krvi u alkoholu.
Smrdim po cijele dane po ovoj vrućini.
Ljudi smrde u trolejbusu.
Zrak je sparan.
Pravo loše.
Ode ja sad smrdit dalje. Da ne futam po blogu. Al para ima Vukota!
