Veče ne miriše na rakove i školjke,
mesec je bleda fleka boje cimeta.
Uzimaš cipele za šetanje kroz snove,
ulica voli ritam tvojih koraka.
Vetar se provlači kroz nepoznate reči,
asfalt se miluje sa tvojim štiklama,
suviše mekan da bi mogao da spreči,
ovo je veče puno tvojih tragova.
Kad hodaš,
ne zastajkuješ,
i zemlju
ne dodiruješ,
a mene
ne primećuješ,
i uporno se trudiš
da me prođe požuda.
Još drhtim
od tvog pogleda,
iz nekih
starih razloga,
ne mogu da se sredim….
Riblja Čorba: Kad hodaš
Album: Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju, 1984.
Bajaga je sa Borom proveo šest godina, od 1978. do 1984. kada je snimio svoj prvi album ¨Pozitivna geografija¨. U toku rada u Čorbi bio je sve više i više zastupljen kao autor tako da možemo da nabrojimo samo neke pesme koje su Bajagino delo: Ja sam se ložio na tebe, Nemoj srećo, nemoj danas, Kad hodaš, Muzičari koji piju… Čak i kada je odlazio iz grupe bio je dovoljno kulturan da ponudi Bori pesme koje je želeo da stavi na Geografiju jer je hteo da ispoštuje Čorbu do kraja . Bora je izabrao Kad hodaš, a ostale pesme, kao što su Mali slonovi, Berlin i dr. smatrao je da nisu u skladu sa stilom koji su tada gajili. Ipak, ono što je izabrao (Kad hodaš) postalo je sjajan hit koji je čak i Bajaga kasnije stavio na živi album ¨Neka svemir čuje nemir¨.
Tolko o Kad hodaš ne zastajkuješ. Uglavnom đeste ljudi kako je. Kod mene sve po starom neam pojma šta da vam kažem. Čitam vijesti na Monitoru. Nema ništa novo silovanja ratovi sranja stranci privatizacija malverzacija. Na istoku stare priče na zapadu ništa novo.
Čitam Bukowskog i sad nekaka lik pije pivo u birtiji i tako sve super i sad mu prilazi neki lik sa strane i pita ga dal je čitao kako su izgorila djeca u Bostonu u sirotištu. Ovaj pije pivo i kaže da jest. I sad ovaj njega pita zar nije to strašno. Ovaj mu odgovara: “Valjda”. I sad cijela birtija pizdi kako je ovaj bezosjećajno govno. A ubiti ima lik pravo jebiga. Valjda je to grozno. On je to još i opravdo time što je rekao da bi imao traume da je bio u Bostonu da je to doživio. Al kad to gledaš kroz sterilini novinarski članak onda pročitaš vijest i zalistaš stranicu dalje. I čitaš rezultate NBA-a. Pa je jebiga.
Barem taj lik nije lažni moralist. Reko je kako misli.
Uglavnom tako sam počeo i ja čitat vijesti: Samo listam: silovanje, Brajša, Crkva, pedofilija, rat, glad, bolest, aaaa evo izašla nova studija Alfa Romea, rat, silovanje, privatizacije, malverzacije….
Jebiga kad je tako. Crnjak jest al je tako.
Došo Mujo do trafike kupit cigara i kad ih je kupio skonta da piše na njima “Pušenje uzrokuje impotenciju”. Vrati se do trafike i pita prodavača dal može zamijenit ove za one koje uzrokuju rak. Nije smješan vic al eto opet pokazuje muško razmišljanje malo. Pa je zato kao dobar.
Eo čitam kao u Americi nema novinar više pravo štiti povjerljivost informacija. Odnosno izvor jel. Znači sad kad nešt usereš moraš reć odakle je to i kako i zašto jel.
Ko se danas uopće želi bavit novinarstvom? To je takoreć blesava profesija. Moš bit nekakav reporter koji će izvještavat o cijeni jaja na pijaci. Ako si veće sreće moš vodit neku kretensku emisiju o glupostima. Tipa eksploziv. Al za to nemoraš bit novinar. Moraš samo ima jebozovnu facu. I sise. I dobro dupe.
Onda moš se bavit istraživačkim novinarstvom. A to ti je igranje kurve. Iskurvaš se jerbo uvijek naletiš na neko sranje. Jer jebiga taka su vremena da sranja ima na sve strane. A nevole ljudi da se sranja iskopavaju. Pa se onda moraš kurvat. Budeš takoreć septička kurva. Komunalna kurva. Iskošaš nečije sranje al moraš šutit da si ga iskopo.
Nesmiješ dirnut u ništa. To bi se moglo nekako najbolje opisat kao recimo vreća govana koja je pod pritiskom. A novinar ima štap. Ubode u tu vreću i to sranja počme špricat na sve strane. Najgore od svega je to što će prvo novinara zasrat. I prvo kako to obično biva sigurno će ga u oko ušpricnit. Na sreću dosta novinara nosi naočale. I uglavnom tako dok govna špricaju kenjator koji ih je zatvorio u kesu izleti i zaprijeti novinaru što je diro sranje. A recimo sranje je problem čitavog komšiluka. Jerbo je ta recimo kesa trebala služit za šljive. Sa zajednićkog općinskog zemljišta. Trebo se rješit šljivik da se ispče rakija da se cijeli komšiluk može napit.
Kenjator je pak, pobrstio cijeli šljivik, poždero sve šljive i usro se u kesu. I to sve na uštrb komšija.
To je danas realnost. Šljivici i sranja.
Uglavnom ko se želi bavit novinarstvom mislim da mora bit spreman na to da će sranja po njemu curit. I to da će se morat kurvat glavnim kenjatorima.
“Novinari nemaju pravo obećati povjerljivost – nitko u Americi nema to pravo”
Pa ja i što bi. Onda kenjatori nebi mogli slobodno kenjat. Zajedničke šljive u zajedničku kesu.
Al ga i ja volim nasrat.
