It’s good to see you, I must go, I know I look a fright
Anyway my eyes are not accustomed to this light
And my shoes are not accustomed to this hard concrete
So I must go back to my room and make my day complete
Countin’ flowers on the wall
That don’t bother me at all
Playin’ solitaire till dawn with a deck of fifty-one
Smokin’ cigarettes and watchin’ Captain Kangaroo
Now don’t tell me I’ve nothin’ to do
Don’t tell me I’ve nothin’ to do
Statler Brtothers: Countin’ Flowers on the Wall
Album: Countin’ Flowers on the Wall, 1966.
So, don’t tell me I’ve nothin’ to do. Ova pjesma ocrtava otprilike i moje psiho-fizičko stanje i status trenutne socijalizacije. Ukoliko se pitate gdje izvlačim te sve silne country hitove, ovaj ste sigurno čuli u Pulp Fictionu i to kada Butch (Bruce Willis) ulazi u auto (nakon što je ukoko Vinceta Vegu odnosno Džontra Voltu) pali auto da se giba do one svoje žemska. I tako se vozi on u Hondici i skonta da je sve prošlo sjajno i bajno a na radiju svira ova dotična stvar koju on poćne pjevat sa zadovoljstvom. I onda silom neprilika naleti na Marsellusa Walleca pa ga strefi autom, pa se naganjavaju i napucavaju pa upadnu u neku trgovinu i onda Zed guzi Marsellusa, Butch ga raspori katanom i hapi čopera koji nije motorcycle i ode do žemske. Al to je sve nebitno bitno je da je Butch u onoj Hondici slušao Statler Brothers i Countin’ Flowers on The Wall i tada sam i ja prvi put čuo tu stvar i odma je skinio par godina kasnije s Napstera. Uglavnom kako bilo da bilo meni se pravo sviđa tematika pjesme pogotovo ovaj dio:
Smokin’ cigarettes and watchin’ Captain Kangaroo
Ovo je bio mali uvod a sada bi trebao ići smisao posta i da opravdam naslov gore nakucani. Pa eto recimo Najviše mrzim je naslov. E sad šta ja najviše mrzim? Pa recimo ja nisam lik koji se lako naživcira. Pa da dosta toga mrzim.
Mrzim nepravdu, privatizacije, Busha, Irak, Al-Quaidu, Sanadera, Karadžića, Mladića, nacionaliste, fašiste, kretene, mahune i svašta još nešta. Tako bi možda i gore bolje išlo da sam stavio od Balaša “Namćor”. No kako bilo da bilo jest da mrzim te stvari međutim to je opet nešto na šta oguglaš s vremena na vrijeme i opet kad se probudim ujtro ne kažem: “Jebem ti državni deficit!”, nego kažem recimo “Dobar dan dane vrli šta mi imaš danas ponudit?” Šalim se ne kažem ja to, nema ipak tolko pozitivizma u meni. Najčešće ništa ne kažem već se iskenjam, umijem i operem zube. Pa tek kasnije progovorim kad vidim nekog. I to najčešće: “Dobro jutro-dobar dan”.
Ali jučer sam skontao na šta popizdim totalno u ovako nekoj takoreć normalnoj life-time situaciji. To je ni više ni manje nego kad ostanem bez cigareta. Ne sjećam se kad sam zadnji put ostao bez cigareta. Tim više što odkada sam se preselio u Bosnu mislim da nikad nisam kupio samo jednu kutiju na kiosku. Uvijek sam imao cigareta dovoljno za barem 24h kod sebe.
Međutim jučer se i to desilo. Sinoć oko 22h. A ja još i bez novaca. Puko sam jednostavno. Jebem ti sve ti jebem. A mrzim žicat zato što mrzim žicaroše. U srednjoj školi nisam marendovo al sam uvijek imao cigareta. Jer znam da bez njih nemogu normalno funkcionirat. Moj moto je bio: “Ako pušiš, kupuj cigarete!” Mrzio sam žicaroše.
I jednostavno tako sam ja puko i morao sam past na nisku granu i ižicat četiri cigarete da prođem nekako noć.
Danas imam love a bogami i cigara. I eto sreća u nesreći je što sam opet u Bosni. I ovdje te stalno nude cigaretom. Baš tako jučer dok sam bio s jednim jaranom vrlim na kahvfi ja izvadio cigaretu i zapalio, a on mi reće: “Jarane ba, pa ti si Slavonac, a ne Slovenac!” a ja gledam u njega pa reko: “Ne kontam”. Pa mi reće što ga nisam ponudio cigaretom. E reko jebiga. Ovdje se svi stalno nude cigarama. Kod nas nije tako. Jebaj ga. Al dobro je što ovdje gotovo svi koji puše imaju cigarete. Jebaj ga kad su i jeftine.
Inaće pušenje je jedna jako ružna stvar. I ja bi volio da se nikad nisam navukao na taj hazard. Od 30-ak cigareta koje ispušim dnevno prija mi možda 5. To je daklem 15%. Ostalih 75% pušim jerbo mi tjelo traži nikotina za normalno funkcioniranje.
I onda jebiga žuti mi prsti. Pa ribaj svako jebeno jutro. Uspušem se kad god se penjem na taj svoj jebeni četvrti kat. Pa da ne spomenem da je i to svaki dan 1.7×2= 3.40KM. Ili da je to u Hrvatskoj još gorih 13X2=26KN. Užas, zlo i naopako.
Pa onda kad sam kod kuće moram ić u RS kod braće Srba kupovat cigareta. I to mi je barem 4 sata bezveze izgubljeno tjedno. Ma ima tu sto i jedna stvar tako. Pušenje je zlo i to netreba.
Smokin’ cigarettes and watchin’ Captain Kangaroo
