A kad hladni vjetar dođe
U tvoje krajeve
I kad ti srce staro
Ispune ledenice
Pitat’ ćeš se zašto
Figure šahovske
S one druge strane
Niko ne miče
Dobre jarane, para kupit’ ne može
Jarane, para kupit’ ne može
Dobre jarane, para kupit’ ne može
Jarane, para kupit’ ne može
Zabranjeno pušenje: Dobri jarani
Album: Pozdrav iz zemlje Safari, 1987.
Danas nisam mislijo pisat blog nešt nemam inspiracije ko Kum dotićni kojem je kako saznajem crkla špelvrcna blendkape cincilatora sa kargablajzne na napajanju konfutera u njega tako da je kolko sam skonto a nadam se da sam skonto dobro primoran je kum kupit napajanje novo ne Enenrmaxovo jerbo je skupo neko jeftinije al opet ne neko prejeftino da mu nebi krepalo dobar bi mu izbor recimo napajanje iz asortimana portfolia svekoliko Stipe Matića ili Matić Stipe uvijek zabroavim onog što je šef HG-šrota i što ima svoju tvornicu u Tajvanu, Kini, Hondurasu ili Kaunasu i to uvijek zaboravim. Jeftino a dobro kažem ja a mislim da bi se svi korisnici informatičke opreme zvane hardver a zna se da bez dobrog hardvera nema ni softvera a bez softvera recimo opet ima hardvera itekako. Uglavnom jeftinijo i recimo more kupit ono napajanje što je kao sajlent jer radi se upravo o tome da ono nema, vjerovali ili ne, nema ni jednog ventilatora već ima samo jedan ventilator 120 milimetarski koji ispuhuje zrak il tako nešta a sve ostalo velike proreze ima i pasivan sistem hlađenja. Uglavnom sretno kumu u kupovini napajanja a kaže da nema para što bi ovdje u Sarajevu rekli – kokuzativan je. Pa eto ja mu onda od sveg srca šaljem ovog Ivu Andrića jest da je lažnjak al eto nek to predstavlja najbolju želju da mu se Ivo Andrić pretvori u pravog Ivu Andrića il recimo još bolje u 100€ il još bolje u 8 onih naših Ivana Mažuranića ili u 4 Stjepana Radića ili 16 Gundulića varijacija na temu ima kolko mu drago.
Ja novčanicu sa Ivom Andrićem tu od 200KM nikad nisam vidio u životu. Pa zato sam je okačio na blog. Andrić je inače naš jedini Nobelovac. Odnosno nobellovac jedini s prostora bivše južnoslavenske tvorevine. Da budem politički korektan. Kolko mogu bit. Pošto dan danas su ratovi i fajtovi oko tog Andrića nam našeg. Odnosno našeg sveukopnog i svesrdnog bez obzira na sve. A on je napisao “Na Drini ćuprija” zbog kojeg je i dobio nagradu. “Bridge over Drina” su preveli to na ovaj jezik što ga se na Internetu govori. To mi je pravo bezveze. Bridge jebote nemože bit ćuprija. Al eto tako su oni to preveli.
Uglavnom ja danas nisam tjeo pisat post reko nešto sebi “neću danas pisat post” al nekako mi tužno gledat u taj blog a da nema posta možda postoji na nekom djeliću globusa našeg neki pratitelj i štovatelj mog bloga koji vjerno išćekuje novu đabalesku misao. Pa nemogu da iznevjerim potencijalno -imaginarnog fana Jimbloga! Nikako!
Iako skonto sam nešto vjerovatno bi bilo puno bolje kada bi recimo nakuco post i onda ga ostavio da se kiseli jedno tri-četir dana. Garantiram da bih imao sigurno barem 400% više komentara i bio bi čitaniji. To je tako sigurno ko amen. No neda se meni čekat a vjerovatno će i blog, da razočaram potencijalnog-imaginarnog fana. na ljeto biti u fazi stand-by pošo moj smještaj gdje ću da budem u 8 mjesecu vjerovatno nema pristup Infranetu tako da ono žao mi je.
I skonto sam da niko ne čita dugačke blogove. Niko niko niko apsolutno. I teoriju Bidonovuda potvrdim a to je ta da apsolutno nebi neko komentirao a da prije toga ti njega nisi komentirao. Ma nema tog Boga Isusa Alllaha Hare-Krišne Brahma putra sira kajmaka Paddy Ashdown-a. Sto posto je to tako.
Evo recimo ja mogu sad napravit jedan mali pokus u kojem ću probat testirat teoriju. Vako dakle. Molim svakog posjetitelja koji je pročitao ovaj post da se potpiše. Nemora ostavit nikakav komentar suvisli samo da eto pozdravi se il nešto. Hvala vam svima svesrdna. E paz’te sad. Sad ću dokazat da: a) niko e čita dugačke postove pošto neće niko sigurno doć do ovde da pročita zamolbu i b) da niko neće komentirat. To je ko amen sto posto tako. Moj slobodna procjena je da će biti do maksimalno 4 komentara. Što je u najmanju ruku bijedno pošto ljudi neki imaju i po 25 (kao recimo moj kum Nikola u pretprošlom postu – dodouše jest da sam mu ja napravio pola tih komentara, al nije bitno). Uglavnom tako je to.
Ljudi ne čitaju postove. Dugačke ove. No nije bitno. Ima negdje u kutku našeg malog univerzuma neko ko čita ovo. Sto-odsto sam siguran u to. E daklem dalje od zapažanja dnevno-političkih spoljno-ekonomskih religijozno-filozofskih je i taj recimo da moj proces socijalizacije sranja i ostalo ovaj šta sam tjeo reć neznam ni ja kad serendam tolko da se i ja izgubim u mislima. Neznam šta da kažem više. Nekakvih vijesti novijih nema. Bijo sam kod cimera bivšeg u stanu bivšem gdje sam živo nekada pa sam gledao neki film pa sam zaspo. Van Helsing je bijo ako nekog zanima. Pa smo gledali drugi film koji se zove… Virtuositiy tako nekako ima Denzel Wašington u njemu i uglavnom i tu sam opet zaspo u fotelji tako da ono nisam ni taj film pogledo ijako jebiga tako je to sigurno je film dobar čim je Denzel u njemu a i cimer mi bivši kaže da jest a da je Russel Crow koji glumi negativca u tom filmu sranje, tj. da se vidi Denzelova veličina u odnosu na ovog papka australskog. E da i još a on inaće ima klasifikaciju crnaca-glumaca a ona ide ovako: 1. komični crnci 2. tragični crnci i 3. Denzel Washington. Ja se moram također složit sa tom klasifikacijom. Čujem da je kod mene gore u sobi Sevdalinka dernek. Kad im se ja popnem gore bit će belaja. Moram rasterat sve te hajvane. Duga je noć, moram učit komunikologiju. Pa da se mogu vratit kući u Brod.
Kući!
