Udri žicu “G”, zagolicaj mi sve je u originalu u pjesmi Lepe Brene alias Fahreta Jahić pod popularnim nazivom Janoš. E sad naravno zašto naslov ovakav kakav je i pobogu šta ove žice gitarističke trebaju predstavljati, dal je to još jedna nebulozna epizoda Jimbloga il pak filozofsko-sociološko-gurmanska rasprava o žicama za gitaru? Uglavnom saznajte o tome u tekstu dolje napisanom….
Danas nešto oko reko jutros krenio ja sa svojimcimerom i još dvije jaranice dograda da obavimo nekakve poslove vezane za banku i nezaobilazno ispijanje kavhfe. Kako je jesen stiže dunjo moja, pa je logično i kiša ne htjedoh se meni prvom gužvat do Skenderije u Trolejbusu prvenstveno zato što još ima i dvije stanice do tamo, mislim nema to nikakve veze nego baš se radi upravo o tom da mi se nije dalo gužvat u trolejbusu jerbo sam tjeo da se sve to posvršava u rekordno-minimalnom roku nebili ja još danas obavio posao koji me sljeduje za svoju matičnu novinsku kuću, a i uz sve to naravno i da učim. I naravno pade meni idealna ideja da se poslužimo kombijem naše organizacije koje je ionako trenutno u našem posjedu i u kojem je trenutno i gorivo, točnije dizel, koji sam ja natočio prije par dana. I sjeli mi u naš kombi, cimer će moj vozit pošto svako moje upravljanje dotičnim vozilom po zakonu Federacije BiH, a vjerovatno i zakonu državnom, ako takav i postoji, meni kaže da ga vozim ilegalno. No o tome drugi put.
I uglavnom krenuli mi u našem veselom japanskom kombiju, naravno Lepa Brena svira, jer ipak, Bože moj nema vožnje bez Lepe Brene. To je ko pita bez jogurta. Ko ćevap bez somuna. Mislim koji ja jedem bez somuna, Atkins folovi… mislim nebitno je i to na kraju krajeva.
I eto tako veselo se mi vozimo u našem kombiju, parkiramo kombi kod Skenderije na parkiralištu, platijo ja parking za sat vremena i hajd da to poobavljamo pa da se možemo vratiti našim dnevnim dužnostima.
Uglavnom par minuta pred polazak, cimer moj reče da nema ključeve od kombija. Kako nemaš sto mu sudžuka? Kaže nemam. Nema ajvara. Ima kajmaka….
Mislim si ja jebote sve, pa đe su bolan ključevi? Mi hop na parkiralište, zavirismo unutra kad ono ključevi stoje u bravi za paljenje kombija dotičnog. Joj krv ti fukam u ćarapu u tvornici Ključeva pa kako sad to? E reko… Ima fazon jedan za zaključavanje japanskih auta a to je da poklopiš onu bicabocu za zatvaranje aufta iznutra i zatvaraš vrata tako da kvaku držiš podignutu. To je fazon koji me je naučio bivši cimer. A ja sam to saznanje prenio na svog sadašnjeg cimera. Koji je naravno zasral stvar tako da je zaključo kombi a ključevi ostali unutra.
Hajd mic-po mic otvori ti nekako aufta šnalom, ključevima od sobe, pertlom, svim živim i neživim preparatima međutim jok, šumadijski rok – neće!
Neće, neće jebemu mater idemo mi sad zvat ovoga bravara jel. Ja jedinog bravara kojeg znam je Majić onaj od Joška Majića slikara brat, međutim on je u Brod i ko zna kolko bi njemu trebalo motorom da dođe do Sarajva, mislim si još je i subota možda čovjek ima nekog svog posla, peče ajvar, sprema zimnicu, mislim bezveze sad i ja zaključim da bi najbolje bilo zvat domaćeg nekog bravara da nam provali u naš auto odnosno kombi.
I odemo mi do prvog lika nekog, kaže on 50-70 maraka. Mi mu kažemo fala ljepo. Odemo mi do drugog ključara gore u Ulici Kralja Tomislava kad se ide na Koševo gore kad iđeš prema faksu medicinskom jel i tamo ima ključar. On traži petobanku ko i ovaj za intervenciju. Da budem precizniji “za nenasilno otvaranje vozila”. Mi petobu nemamo, stari moj žao mi jebiga razbit ćemo staklo na kombiju, proba ćemo u firmi prodat priču da nam je neko razbijo staklo pa jebemu mater jebiga šta sad.
Vratili se mi na mjesto zločina ja se osvrćem imal kakav kamen il nešto da staklo razbijemo gledam si ja tako, al jebiga neda meni đavo mira ajd da probamo mi provalit nenasilno u njega. I sad na staklim ovim pozadi jel ne đe sjede vozač i suvozač, nego tamo đe je drugi red sjedala imaju glupi prozori nekakavi koji nisu kao normalni prozori da se otvaraju vodoravno nego ko na Renolu 4 onako tupavo okomito. I skontamo mi da ako se malo upre jače u prozor jedan da dobijamo prolaz od nekih pola centi. Nedovoljno da se proturi ruka. Međutim žica bi prošla. I hajd trči na Skenderiju kupit žicu, al nema radnje đe bi to mogo kupit. I stari roker u meni se probudi i sjetim se ja žice za gitaru. Odem ja kod čovjeka u radnju đe se prodaju gitare i instrumenti i svašta nešta i tražim ga najjeftiniji komplet žica. Kaže on 15. Ja kažem nemam. Kaže on ima jedna žica to se more kupit. E reko daj mi jednu žicu. Kaže on koju. Gledam si ja koju da tražim i kažem ja njemu slušaj jarane, treba mi žica da provalim u auto. Evo ti ova, kaže on i dadne mi D’Addariovu NW048 žicu, koja može bit il E a bogami i A (1.22 mm).
Vratim se pobjedonosno na parkiralište jerbo sam se sjetio tog mislim da upotrjebimo gitarsku žicu. Napravivši na jednom kraju malu omčicu, ubacismo žicu u kroz prorez prozora. Navigiranje žice obavili smo radio antenom koju je moj cimer prethodno otkinio s kombija. I uglavnom uspješno smo otvorili vrata na kombiju i tako pobjedili truli monopolistički bravarski sistem!
Dakle u večinu kombija, kao i u Renol 4 možete provalit sa D’Addario NW048 živom. Informacija koja je vrlo bitna a ja od sad stalno u jakni nosim ovu žicu.
E da i kad sam bijo kod onog lika u radnji vidio sam ukulele za 96KM, crvena baš je super. Nešto si razmišljam da si kupim kad bude honorar… iako moram priznat da bi ja izgledo presmješno da sviram tu majušnu gitaricu. E ja.
Udri žicu E!
