Jimbo se vratio, dvaput zajebaniji i ružniji od smrti

Kako ono iz Mad Maxa ide onaj dijalog kad njegov jaran Goose što vozi motorcycle kaže nešto u stilu ovog mog naslova. Znam da nije tako al slično je uglavnom. Baš sam sad na Interpletu tražio taj dijalog međutim nisam ga nigdje mogao naći. Kao da je i bitno na kraju krajeva. Ako neko zna nek ostavi dolje u komentaru. Fala ljepo. Tolko za uvod. Pisan italicom vazda. Izbacio sam pjesme iz nekog nepoznatog razloga.

Na durske akorde se paučina hvata. Ovih dana sve mi miriše na jesen. Pa đe neće. Mislim kad je i jesen. Prava ona. Što dođe tiho i polako, a opet brzo i glasno. Kao iz srednjoškolske zadačnice. Apsurd. Oksimoron. Ko da je bitno brate. Nego gledam danas tako malo eto i te magle su pale, hladno je pravo da se usereš mislim si ja tako ponešto nego sad će i zima i to ne bilo kakav zima a ne ne nego prava zajebativna zima ona sarajevska gdje se najbolje sakrit u mišju rupu i jest ajar. I ajvar mi je izgleda neki fetiš već se u jedno tri posta proteže. Ajvar. Definitivno najbolji makedonski proizvod. Naravno poslije Makedonki. I one čokoladice su im pravo dobre one fol eurobloka samo što nisu Crvenkini nego makedonski. Imaju na sebi nekog svizca. Il vjevericu. Zagija nakvog. Žute boje. Ambalaža je žute boje, a čokolada ima sloj srednji od orasa neke mješavine. Pravo dobro, fino und jeftino.
Neog eto tako kako bilo da bilo zima ide ja ajvar skuvo iliti skuho nisam kako i pobogu zašto jebiga nisam imo gdje, s kim a bogami i s čim tako da će ovo bit zima bez ajvara. Inaće gledam onaj vitaminkin ajvar u sebi ima cukra što je pravo loše po mene mislim dobro je to jerbo im taj šećer služi kao konzervans.
Inaće tako je sve to touch. Hootchie! Nego kao što bi Homer Simpson reko, nakon što mu Marge, žena mu inaće kaže: “Homere, ovo je najveća glupost koju si ikad napravio”, a on joj odgovara: “Toliko puta si to rekla da je to već izgubilo na značenju.” Go Homer, go, it’s your birthday!
Neka bude pravde pa makar se i svijet srušio. Kaže Nidžaim. To je ovako jedna dobra poslovica. Mislim si ja. Onako idealistička. Kao kad sam imao šesnaest godina. Nosijo Che Gueveara majce i srao o trulom sistemu. Ideali su dobri. Za ideale ginu budale. Racionalnost je zlo. Ali ovaj zlo je stvarnost. Racionalnost je stvarnost. Pa makar se i svijet srušio. No pasaran! Kažem ja. Nema druge.
Nego baš eto Hrvatska je dobila zeleno svijetlo za EU gledam ja tako. To je ja mislim valjda pravo dobro. Mislim neznam zašto al sigurno da je. Svi su jako zadovoljni tim što smo dobili zeleno svjetlo. Pa mogu reć da sam i ja. Uvijek su ljudi zadovoljni kad im se upali zeleno svjetlo. Baš kad sam kod zelenog svjetla, desila se meni smješna stvar jedna ljetos. Otišo ja otpeljat kolegicu jednu kući i sad stao sam na stajalištu za trolu na Čengić Vili pod Bosmalom tamo i ajd ispušit ćemo po jednu još jerbo smo se bili zadeverali u neku raspravu. I ajd ispušili mi, pozdravili se, ona otišla, ja laganice ubacio u prvu i kreno ja. I sad kako sam ja bijo u nekim svojim mislima pogledam semafor na mostu Bosanskohercegovačko-malezijskog prijateljstva i žuto. I stao baja lagano, izvadio ja novu cigaretu pripalio je je sve ok pušim ja čekam sad da mi se upali zeleno, skotam ja žuto, ubacim u prvu taman da krenem kad ono crveno! Whata fuck! Skotam ja da sam onda stao na zelenom i cijelo vrijeme stajao na zelenom. E vala jebiga. A nikog nije bilo iza mene da mi trubne i da me vrati u svijet realnosti. I onda se neko pojavi kad bude prekasno il prenešto uglavnom. Life sucks. Kao što bi Sadam reko: Life’s a bitch and then you die. DIE DIE DIE!!!!

Odoh ja sad učit.

Published by

Jimbo

Trakorist, kauboj, gurman, strup za punce i uglavnom jako cool lik.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *