Uslikano u Brčkom. Več sam napisao da sam bio u Brčkom u prošlom postu. Pa sam ovo uslikao svojim super-stravabalnim mobitelom koji ima VGA kamericu. Simpatično mi je izgledalo u trenutku kada sam ugledao ovaj znak. Neznam zašto. Morbidno je u neku ruku. Čovjek bi takav znak prije očekivao za kakvu pekaru. Ili birtiju. A ono sklonište. Napolju ptičice….
Ovdje se godine od Daytona broje… kao što bi rekao Edo Maajka. A baš je tako. Sva se priča svodi u tri vremenska intervala. Prije rata, za rata i poslije rata. I naravno sad postoje još i neki pod intervali… “taman kad se počelo kuvati”, “kad je potpisan washingtonski sporazum”… i tako dalje i tako bliže.
Prođoh Bosnom kroz gradove mi je sad nekakav glavni moto. Samo što ja još poslije onog “al ne nađoh srcu mira” dodam još nešto svoje. Pa sad ovisno o raspoloženju to može biti pozitivno il negativno. Baš sam bio u Kaknju jučer, gdje sam se btw. smrzo ko govno. Rupa od čaršije, pa sam tu kritiku morao i uputiti jednom svom kolegi koji je iz tog kraja. Al sam još i dodao: “al lepih seka… iznad proseka”. Znam kradem, to je Balašev stih, al jebiga takva su vremena.
Nego stvarno ima curica ono pravo iznad prosječnih. Doduše znate ono, da povečate kvantitetu, smanjite kvalitetu. Možda sam ja smanjio prag tolerancije na neki minimum pa mi sve dobro. Al nebi reko opet. Sigurno su te žene dobre zbog one Termoelektrane i rudnika. Takva mješavina kemijskih supstanci u zraku pa su žene dobre. Ko dobar dan.
Vrijeme je snjega i zima nam je pred vratima. Sv. Kata, snijeg za vrata što bi se reklo kod nas u Slavoniji. Iako kalendarski zima još nije počela navelike je ovdje. Snijeg paducka u nekim krajevima, a ja sam si i kupio zimsku jaknu. Pa onda je logično da je i zima ovdje. Vrijeme je i zimskih guma. I kuhanog vina. I čaja s rumom. Pa kad se počne pit čaj s rumom i mjenjaju se zimske gume to je pokazatelj da je zima počela. Kao onaj witz sa indijancima. Došli indijanci svome poglavaru il kako se to već zove i pitaju ga: “Kakva će bit zima?” A on nije imao pojma pa im je rekao: “Samo vi skupljajte drva…” I tako su oni skupljali drva a on je uvijek nekako vješto izbjegavao odgovor na pitanje kakva že biti zima. No kad je i Indijancima, da prostite, prizpizdilo da sakupljaju drva, zaprijetiše mu skidanjem skalpa ako im uskoro ne kaže kakva će bit zima. Poglavica u strahu ode do meterologa u grad.
“Kakva će biti zima” – priupita on metereologa
-”Jebena!” – odogovori mu ovaj samouvjereno
-”Kako znate?” – upita poglavica da bi znao šta će reć svom plemenu
-” Ma eno Indijanci već dugo prikupljaju drva!” – odgovori mu metereolog.
Kažu da će ovo biti najebenija zima u posljednjih 60 godina. Puno drva indijanci skupljaju znači. Zna narod. Tako da biste saznali kakva će biti zima, a time i koliko metara dva treba kupiti, najbolje je otići kod vulkanizera koji najbolje posluje u vašem mjestu. I pitati ga kako ide prodaja zimskih guma. Ako vam on odogovori: “Nisam prodo ovoliko zimskih guma još od prije rata” (dakle jedan od intervala gore navedenih u postu) onda znajte da će zima bit jebena. Pa onda nije ni zgoreg nazvati odjel veleprodaje Badela i pitati koliko ruma kupuju ugostitelji. Kad vam kaže “Od rata nismo ovoliko prodali”, znajte da će zima bit jebena. Narod zna.
Pade mi sad napamet i ona pjesma Harisa Đinovića: “Hladno je, ugrij me”.
Odavno nisam sreo djevojku kao tebe,
Očima lutao sam, pomalo mrzio sebe.
Dugo sam čekao ljubav, slušao plač gitare,
Vino mi kvasilo usne, pio zbog ljubavi stare.
Grle me ruke promrzle
Šapćeš mi: “hladno je ugrij me.”
Zastani živote malo, varaš me opet ko prije,
Pišti me, hoću da živim, meni do varanja nije.
Hej zvijezdo sestrice moja, pozdravi ljubavi stare,
Poželi im sreću sa neba, ja s’ novom idem dalje.
Pa mi opet pade jedan apsurd na pamet. Daklem hladno je ugrij me. Međutim kad se ljudi najviše zaljubljuju? U proljeće naravno. A tada vam ne treba da vas neko zagrije. Jerbo snijeg je okopnio, iz ormara izvlačimo laganiju odjeću. A ujesen veze najčešće veze pucaju. To je jedan neoborivi statistički podatak. A taman pred zimu kada nam treba neko kraj koga bi trebalo da se zgrijemo.
Šta je poenta? Iliti poanta? Odnosno naravučenje. Narod zna. To sam gore i apsolvirao. Al ipak ne zna SVE. Dakle pravi neke greške. Pa uzmite samo ratove recimo. Ko bi normalan ratovao? Pa da mu se život svodi na tri životna terminabefore-during-after.
Tako se i niko normalan očigledno ne zaljubljuje u jesen. Več dobar dio ljudi prekida veze nekakve. I onda ih nema ko grijati za dugih zimskih noći. Tužno je to sve zapravo….
Ali ja volim zimu. Lažem, mrzim ju iz dna duše. A rođen sam u zimu recimo. I Sava se bila smrzla tad. Mrsko mi je razodblje zima. Moraš se ubundat, navlačit cipele, možeš se ubit na ledu al opet ima neku svoju skrivenu čar. Recimo bruka ljudi voli otić na planinu skijati. Ili boardati. Kao i moj drug Vnuk. Ja nikad nisam bio na planini. U zimskom periodu hoću reći. Al znam šta bi radio. Sjedio i pio kuvano vino. Odnosno čaj s rumom. Sjediš i piješ finu vruću tekućinu dok tamo neko mrzne na snježini. Priceless što bi reko Mastercard.
Ide zima, blago meni
Pada snijeg, mrzne trava
Pijem čaj s rumom
I gledam prolaznost života
Klišej užasan pišem
Hladan zrak udišem
