Oba zelena!
Idem tako ja prije par dana sa Skenderije ka Grbavici i tamo prva trolejbuska poslije Suade Dilberović mosta, poslije OHR-a stoji parkiran fićo. Gleda moj cimer (da, onaj iz predposlijednjeg posta što bari bivšu žensku preko mesinđera), gledam ja kad ono diplomatske table na Fići! Zastava fakin 750 diplomatskih tablica! Bogati šest. Pa čija je to ambasada? Pa da voze fiću stoti. Sigurno je to neka od ludih zemalja tipa Albanije. Pa su iz proračuna za diplomatsku misiju uspjeli izdvojiti sto maraka za vozni park. Taman da kupe fiću jednog za sarajevsku ambasadu. Bogati šest, kažem ja ijopet.
Ajd sad vi zamislite kakva to ambasada vozi fiću? Inaće auti s diplomatski tablicama su neznam… luksuzna vozila, audi a6, passat, mercedes, i tako svašta nešta. Pa onda ima i ovih nekakvih srednjoklasnih tipa Golf petarda, naravno TDI-GTI-ABS-ASR-SPD-HDZ s kožnim sjedalima, mašinom za automatsku promjenu tampona suvozaču (odnosno suvozačici) i tako svašta nešta. Doduše jednom sam i vidio (nisam imao tad mobitel s kamerom dodouše, a ni svog službujućeg HP-a koji je tada radio da ovjekovičim taj trenutak) vespu s CD tablicama! Mislim da je to vjerovatno neki handy-man ambasade.
Al pazi ti ovo čovjek vozi fiću s diplomatskim tablama.
Ja već vidim ambasadora te zemlje. On sigurno nema vozača. Već sam vozi. A pošto je to neka ultra glupa siromašna zemlja onda sigurno nema ni odjela nego ima neku obleku napravljenu od mrtvih ovaca.
Taj ambasador obavlja sve poslove u konzularnom predstavništvu svoje zemlje. Jerbo zemlja nema para da mu plača tajnice, atašee, sigurnosno osoblje, obavještajce, čistačice, tajnice, prevoditelje et cetera sve što treba jedna normala ambasada nego je on sve to odjednom.
Ambasador se zove Trog.
I sad vi zamislite uvaženog amabasadora Troga kako on u svom malom jednosobnom stančiću na Grbavici (koji je ujedno i konzularno predstavništvo, ambasadorska vila, kuhinja, i sve ostalo pripadajuće) ujtro se budi i sjedi u gaćama i obavlja svoje konzularske dužnosti. Recimo piše izvještaj o uzgoju vlašićkog sira i ekonomsku analizu o tome koliko je potrebno sredstava uložiti da bi se u njegovoj zemlji uzgajao takav sir. Pošto jedino čime se zemlja bavi je uzgoj ovaca.
Onda popodne prima stranke koje su došli po vizu za njegovu zemlju jerbo je jedini način da skupi za kiriju taj da putnicima nenamjernicima uzima pare za vizu. A ljudi putuju u Trogovu zemlju zato što je tamo sve ultra jeftino, pogotovo se to odnosi na alkohol koji se proizvodi fermentacijom iz ovčijeg izmeta.
I onda na kraju napornog dana sjeda u svog fićeka i ide recimo na prijem ambasadora u Njemački konzulat gore na Mejtašu. Pred ambasadom čudo luksuznih auta, kad evo ti Troga u svom žutom fićeku iz kojeg prducka smrad plina. Parkira fiću, ulazi u dvoranu za prijem tamo sva diplomatska elita u Armaniju, DG i tako tim finim odjelima. Ruski konzul mrtav pijan sjedi za stolom, zagrlio flašku vodke i priča s nostalgijom o SSSR-u. Srbin i Hrvat su se već tolko nalili da Srbin pjeva “oj ti vilo, vilo Velebita” a Hrvat igra Žikino kolo “ta-ta-ta-ta-ta-ta”. Francuz se prepire sa Švabom oko toga dal je bolji Rajnski rizling il francuski pinot. I onda se Trog ubacuje u diskusiju na svom tečnom engleskom kojeg je naučio gledajući Dallas:
“Vans aj voz garding šips et maj medov jes… end i voz lounli so i put maj dingili in šips ejnus, jes!”
Naravno da Francuz i Nijemac zgroženo gledaju Troga i već bi oni pomislili da je to Borat allias Ali G međutim ovaj diplomat je real McCoy. Ima diplomatski pasoš oko vrata. Nema đepova na njegovoj ovčoj obleki.
Lewd je Trog. Toliko je lud da na kraju i on mrtav pjan igra kolo s Balkanjerosima.
Na kraju s vojnim atašeom SAD-a pregovora oko slanja trupa svoje zemlje u Irak. Može, al nam pošaljite uniforme i puške. Za metke ćemo se snać. Na uniformama nemojte zaboraviti ušiti grb naše zemlje… zelenu livadu na kojoj vesela ovca pase travu.
E ovo se zove diplomatska tabla. To kad ja budem abasador u USA. Mislim da neću biti ništa bolji od Troga. Samo što ću nosit ipak Varteksova odjela. I vozit Forda Mustanga. Na prijemima ću pričat viceve o sijalicama. I naravno prduckat do iznemoglosti.
Već sam jednom pisao na blogu o tom čini mi se… al samo da sam ministar nešto… zaboravio sam, sad ću pokušat nać taj tekst.
Ja da sam ministar nosio bih sigurno odjela. I fine cipele. Neke bole jaja. Al bi bijo stoka navelika. Podrigivo bi i prdio pri otvaranjima nekih dogodovština. I naravno bijo bi sigurno pjan. Pričo bi viceve ko Stipe. I to glupe one i smijo bi se tolko a stoka koja mi se uvlači u šupak morala bi mi se smijat samnom. Al bi radijo svoj poso pravo fino. Organizirano, s dobrom administracijom. Moj resor, koji god da je, bi bijo najbolji u državi. Jer bi se fakat posvetio svom poslu. Al bi me bilo stalno u novinama.
“Ministar Jimbo pao sa novootvorenog mosta”
“Ministar prducko u društvu saudijskog kralja”
Svaki dan bi me bilo u novinama. I reklamiro bi tako svoj resor. Koji bi sto posto bio najdjelotovrniji i najbolje sređen u državi.
I recimo imo bi šofera al on bi bio zadužen da upravlja mp3icama. A ja bi vozio. I viko stalno šoferu: “Tunja, daj Čorbu. Tunja, ajd Bajage malo. Tunja, de Megadetha!” I objesio bi onaj ko borić al nije borić, ono hrvatska zastava što miriše. I neku golu žensku. I nakaćio bi kuku na službenog audija. I napravijo neku sklepanu ružnu prikolicu u kojoj bi vozio nekakve glupost kad recimo idem u Dalmaciju službeno. Recimo čamac nekakav ružni na koji bi napiso “SS Ministrova sreća”
E da sam ja ministar u vladi… Ova se država veštački održava
Blaženi google. Nego ipak mislim da bi bio bolji diplomat. Il diplomata. Kako se već piše to il čita odnosno kaže jel.
Dođem u DC recimo na prijem kod mister prezidenta i sad sjedimo i pijemo čaj u nekoj sobi za prijem. I men kaže mister prezident: “Kupite 50 ef šestnajstica u po’ cijene”. A ja onako ladno, e samo malo kao moram ja pišat. I vu ustanem se, al ne odem pišat nego brže bolje u ovalni ured i dignem crveni telefon.
“Alo Vlado, Putine, pičko stara pjana, diž se!”
“Da.”
“Nudi mi mister prezident 50 ef šestnajstica u po’cijene”
“Jebo majku jenki. Dam ti ja 100 migova za iste pare”
“Pola. Za pola od te love sto migova.”
“Puši se.”
“I dam ti dionice nekog brodogradilišta, ajd…”
“Spasiba zdogovorito”
“Dosvidanya drug”
“Dosvidanya tovariš”
Vratim se onda nazad kod mister prezidenta i kažem mu: “Slušaj vako: Meni daje Putko sto migova koji su bolji od tih tvojih sranja za četvrtinu prvotne dogovorene cijene.”
“Dam ti ja 120 avijona za tu lovu koju Putin traži od tebe”
“Zdogovorito”
A ja uzmem pare od države, pun iznos ranije dogovoren, pola uzmem sebi, četvrtinu mister prezidentu, dobijem 120 avijona, četvrtinu Putku, dobijem sto avijona. Država sretna jerbo sam joj od prvotnih 50 dogovorenih avijona sredio 220 avijona, a ja sretan jer sam ubro pola love.
E da sam ja ambasador u Americi…
Tolko od mene za danas jel. Odo neznam ni ja šta radit.
