Ona moja dvojica nisu normalni. Matere mi. Ovaj i ovaj. Znao sam ja da će bit belaja. Al jebaj ga. Neće kaže. Neće, al u kurcu! Kad se vratim u ovaj grad kao da sam se vratio u grotlo pakla. Samo što ne smrdi sumpor nego alkohol. Ne stignem se ni rastrjeznit barem jedan dan odmora. Odma, drito u glavu! Mora da sam trijezan valjda samo kad izlazim iz vlaka iliti voza. A i to je sve relativno….
Budim se jutros i to ni više ni manje nego u čarapama. Eto kolko sam se uspio sašit sinoć kad nisam ni čarape skinio. I onakav još polu-pjan, mamuran neznam ni ja što, palim kompjuteralo, palim Winamp i mjuzu neku samo nešto da svira… kad ono od Balaša Maliganska na shuffleu. Za one koji neznaju koja je to stvar evo kitica jedna:
Dajte mi vino, vino nek se toči…
Dok traju dani… A naročito noći…
Jer tu je tuga… Ta moja verna druga…
A kad je tuga onda treba da se cuga…
Dajte mi vino… Ja nemam drugih želja…
Ni bližeg roda… Ni boljih prijatelja…
Jer tu je tuga… Ta moja crna kuga…
A kad je tuga onda mora da se cuga…
Pa vi sad recite da nema Boga.
Ole-lole. Al kako je sve to počelo. Počelo je još kod mene. Idemo kod Brade u birtiju! Ne bogte, ne… ja sam bio totalno anti-protiv! Odnosno samo anti ili protiv. Jer sam znao šta će se desit. Odnosno dogodit. Mislim da vam samo dam jedan mali insight. To vam je jedna živopisna birtija gdje uvijek postoji uvijek poseban odsjek za nas. Odnosno dva. Jedan je na galeriji, popularno nazvan predsjednički dvori, a drugi je pozadi birtije i to izgleda otprilike kao one kafane iz 30-ih u bivšoj kraljevini Jugoslaviji koje se zovu recimo “Kafana Moskva” gdje se okupljala komunistička ilegalna omladina. Ilegalci koji koju planove.
Elem, ja sam bio totalno protiv te varijante al jebiga ova dvojica navalila i štaš s budalama. A znao sam da će bit belaj. Jer i juče se desilo isto. Generalisimus je dan prije navaljivao sa “samo jedno piće!” i jebaj ga završilo je sa pola boce Vodke i pola gajbe pive. A nas dvojica.
Nego mi naravno završili u onom djelu gdje se okupljaju ilegalci a bogami i mi smo kovali planove. Plan ko će ispast veća budala.
I to je otprilike svako drugo moje veče u Brodu.
Nego odoh ja za Zagreb za koja 4 sata. Kod kuma. Sad se odosmo on i ja sašit. Srećom on nije alkoholičar po profesiji. Bit će i Govnar Smrti II, samo proglašeni pukovni prve pičkopačeničke Armije. Čovjek koji samnom popije bocu viskija pa onda plače. Za viskijem jel. Koji nije ni njegov na kraju krajeva.
Elem, nešto si kontam da nabacim onaj sarajevski kako se zove naglasak jel pa nako šanerski da barim zagrebačke curice jel, ti bokca fruglavog u kamionček! To je ona moja zrela logika kako se beograđanke pale na zagrebački ful nabrijani akcenat. Pa onda je i ovo moje logično jel.
Evo sad svira “za treću smenu”
Pa naspi još jednu, za večite krivce,
za balansere,
ne boj se, imam ja priličan cug.
Naspi jos jednu, za umorne livce,
za proletere,
večeras treča smena vraca tuđi dug…
Pa vi sad recite da nema boga.
Odoh ja, došo Generalisimus.
Wozdra.
