Miševi Safeway. Dizajnirao ih je neko ko očigledno nema veze s pameti odnosno neko kome bi dali da dizajnira pseći drek i to bi sigurno profulao. Elem, ti tupavi miševi, imaju tupave tipke za backward, odnosno forward koji su tako dizajnirani da kad uvatiš miš moraš ih sve poklikat jedno šeszdesetsedam puta u nanosekundi. E pa šta se onda dešava? Pa upravo to da ja imam jednu bolesnu naviku pisat post u editoru i to na ovom kompu đe ima samo glupi IE i slučajno sam pretiso backward i požderalo mi pola fakin posta! Odma sam mišu skinio sve svece sa neba i otvorio Word i sad ovo kucam u wordu. Mamicu mu njegovu. I što nije Darius kao na gmailu napravio onaj autosave jebeni? Čujem da to ima na onom fensi-šemnsi blogu onom globalnom nekom jel.
Nego naslov kazuje što kazuje. A odakle mi sad ideja za to? Pa da zbog glupog miša nisam izgubio dosad već pola posta objasnio bih naslov u superiornom uvodu pisanom italicom. Međutim morao sam svoj bijes, srdžbu i berzerk ispaliti u tom superiornom uvodu pisanim italicom, kojeg ću zbog čiste funkcionalnosti u budućnosti zvati SUPI. Daklem. Dalje jel.
Ideju za post sam dobio jučer u napadu šokadijaluka, koji se manifestira kroz poprilično agresivne simptome poput neopisivom željom za intoksiranjem rakijom (i to u Fabijan-Šovagović-Sokol-ga-nije-volio stilu), konzumiranjem poveće količine kulina, bećarenjem i pjevanjem bećaraca.
A ideju sam malo pokrao od Generalisimusa našeg mladog a već Generalisimusa koji piše tamo neke balade Čorbine nema pojma ni on šta piše da vam ja velim za prav. To su intimne stvari koje se ne djele po Internetu tako lako i čuvaju se žestinom većom nego tajni recept za spravljanje Cole Light odnosno Diet Coke.
Nadalje. Tako sam se ja odlučio da napišem pokoju rečenicu o pokojoj najboljoj pjesmi iz šokačko-slavonske sfere.
Evo par brainstorming faktova. Rakija-bećarenje-kulin-šunka-slanina-begeš-berde-traktor-njiva-kombajn-ćuprija-kazan-pušnica-snaša-baja-bećar-mama-tata-rat-blato-šor-sokak-bisernica-vino
Da sad ja nepravim neke sociološko-filozofsko-antropološko-folklorne analize mislim da je sve gore rečeno.
Pa krenimo redom.
1. Kad su stari svinje žirovali
Zašto sam baš ovu izabrao? Zbog ovog:
Šokački vam je inat to.
A kad su stari svinje žirovali ja mislim da je to bilo još u vrijeme kada se vrijeme nije računalo ovako. Jerbo su naši stari pjevali istu pjesmu. Znači od naših starih, stari su svinje žirovali. To seže u neka pradavna vremena nastanka Šokadije, znači otprilike nekih 6500 godina prije Krista, kada su se Šokci izdvojili od ostatka Hrvata da bi napravili svoju Šokačku granu. To su svakako bila neka čudna i druga vremena. Jerbo ove današnje svinje sigurno nebi ni jele žirove.
I još je jedna zanimljiva stvar ovdje. Naime, ovdje se odma u naslovu spominju dva subjekta koja su užasno bitna za Šokadiju-Slavoniju a to je svakako svinja i žir. Svinja je naravno prvi i osnovni sirovinski materijal svakog šokačkog kućanstva. A žir je plod Hrasta i to lužnjaka dabome na kojeg smo mi Slavonci itekako ponosni jerbo su nam ga uvijek krali svi. Od talijana, preko Švaba, Mađara pa sve do Azerbejđanaca i Snorkijevaca.
2. Kajo, moja, Kajo
To je jedna vrlo tragična pjesma po kojoj bi se mogao snimit film a možda i kratka igrana serija. Daklem očem se radi? Šokačka ljubomora je zajebana stvar i s otim se nevelja nikako igrati. Daklem zbog izvjesne Kaje koja bila neka vrsta šokačke Julije izvjesni pjevač pjesme je zatro nekog lika sa pajserom pa sad guli u samici okovan kako on kaže «zarđalim gvoždem». I moli Kaju da proda kuću nekakvu pa da s tom lovom plati advokata da on može kući njoj.
Kao što rekoh, odličan scenario za recimo Perry Mason film đe bi veseli debeli odvjetnik našeg šokca mogao pokušati izvući iz zatvora.
3. Inati se Slavonijo
To je svakako što vi se reklo himna Šokaca u egzilu. Nešto kao «Kada Sava krene prema Brodu» za posavljake. Jerbo ovdje se nešto govori da se odlazi iz Slavonije bla-bla al inati se Slavonijo sve ćemo mi njih pobit. Mislim ne baš doslovno tako al tako nekako.
Inat he zajebana stvar, a pogotovo šokački. To je ono zbog čega i svi Šokci mogu popit tolko kolko mogu popit. Iz inata jebote.
4. Blago tebi zelena šumice
Molski bećarac. To je ono što’b se reklo da iznimka potvrđuje pravilo. Svi, apsolutno svi bećarci su u duru. Osim ove pizdarije naravno.
O čemu se ovdje radi? Pa neki mlađahni šolja pizdi neznam ni ja zašto. Valjda što se mora ženit jebaj ga pa kaže: blago tebi zelena šumice/ti se mladiš svake godinice/a ja sada i više nikada
Nekad dok sam ja bio mladi i nadobudni tamburaš (o da, da, kladim se da mnogo vas to nije ni znalo) uvijek kada smo gostovali po raznoraznim slavonskim živopisnim vukojebinama domaćini bi nas počastili kakvi alkohol od kojeg bi se mi naravno olešili. I šta se događa? Upravo to kada se nalijemo da sviramo&pjevamo ovu dotičnu stvar. Neznam ni ja zašto.
5. Iznad Tešnja zora sviče
Ovo uopće nije šokačka pjesma. Čak nije ni hrvatska. Nego BH. I to još iz filma. Tako da ju preskačemo.
6. Peče čiča rakiju
Svakako neizostavan dio slavonskog folklora je pečenje rakije. To otprilike izgleda ovako: kazan-prošlogodišnja rakija-komšije-bećari-mrtvi-pjani. U ovoj pjesmi čiča je peko rakiju, pa mu je neki delija izvrnio kazan i rakija se izlila po ajnfortu. Belaj pravi.
7. Ne dirajte mi ravnicu
U praskozorje velikog domovinskog rata ovaj hit je iznjedrio naš najveći kompozitor, autor, pjevač, samoproglašeni bećar i svadbeni kum našeg najvećeg moralnog autoriteta u RH – Thompsona. Naravno, riječ je o Miroslavu The-Batman Škori.
No, sarkazam na stranu, ovo je ipak jedna lijepa pjesma koja je ja mislim rađena zapravo za istoimeni film. Fina pjesma. Lokalpatriotska. Dira u srce.
8. Dođi u Vinkovce (Shorty version)
Zbog ovoga Šortiju treba dat plaketu za promoviranje šokadije među mlađom urbanom rajom. Ja se svaki put naježim kad čujem tu stvar. Pa još kad Mirko Filipović izlazi u ring a to svira! IMAL KO JAČI OD NAAAASSS!!!!!?????
Toliko za ovaj put.
Ćaos
