Na samrti leži umirući i zadnje riječi su mu: “Pamtite me po…” I onda kaže nešto ultra-duboko. Tipa… pamtite me po smijehu… ili nečem trećem naravno klišejiziranom. Vjerovatno kod ljudi proradi nekakav strah da će otići s ovog svijeta a da ih se nitko neće ni sjećati više… pa onda kažu “pamti te me po…”
Kada umirući olakša za 21 gram, tugujuća rodbina i prijatelji ga pokopaju, organiziraju se karmine, tuguje se… a ne rijetko se dogodi i to da se malo i zvanice ponapijaju pa onda bude i pjesme. Pa umrlog mogu pamtiti i po dobrom zadnjem derneku.
Otkud ovi crnjaci pitate se, pa i što ovakav naslov. Pa nemam pojma. Uvod mi se nekako poklopio sa naslovom… a što je naslov takav, to saznajte dalje u tekstu….:
Čujem se ja jučer sa svojim drugarom, kojeg nećemo imenovat, samo ćemo ga nazvat Gadura, tako da je moguće da će ga neki i prepoznati. A i kad smo kod Gadure, jučer mi je uvali nekakav IQ test na kojem sam ispo kreten, debil, moron. Na kraju se ispostavilo da je to bila još jedna od njegovih pakosti&psina u nizu.
Elem, dakle krenema ja sa Grbavice ka Bistriku, a tko poznaje Sarajevo iole onda zna da tu ima mašala puta za prevalit. Neznam kolko u km. Al uglavnom ima.
Naravno odlučim ja krenit do Bistrika gradskim prijevozom, i to naravno trolejbusom. Prvo mi je bilo čudno to što sam stajao na cesti s cimerom da ispušimo zajedno po cigaretu, a ni jedan trolejbus u tih 7 i po’ minuta nije prošao. No dobro…
Krenem ja na stanicu, trolejbusku naravno stanem i čekam ja trolejbus. Gledam oko sebe, nema nikog na stanici. Čudno. Uvijek ima barem jedno petero ljudi. Ipak nije to neka lijeva mala stanica. To je super velika stanica kraj taxi štanda, dvije banke, dva granapa, restorana i dva kafića! Međutim nigdje žive duše. Kad dođe jedna gospođa i čeka ona samnom. Al je ona nakon jedno moje ispušene dvije cigarete popizdila i zaustavila Taxi. A ja i dalje čekao…
A trolejbusa nema li ga nema…
I onda sam razbijao glavu s mislima šta sam jutros radio. I sjetim se da sam na radiju ujtro kad sam se nekako probudio čuo vijesti na čini mi se RSG radiju kada je spiker rekao: “Nadamo se da će radnici GRAS-a dobiti plate, pa da se štrajk obustavi…”
Jebote, reko. Pa znači trola i trajvan štrajkaju danas. He. I onda šta’š… pješke na Bistrik. I onda me onaj tamo izbruka na IQ testu.
I evo još jedne kratke dogodovštine na koju me akter potakao da je napišem na blogu.
Dakle krenem ja nazad sa Bistrika ka Grbavici, sad… nebitno je da pričam da sam se spustio do obale Miljacke, pa onda na Drveniji skrenio da svratim do one pekare na Čobaniji zato što je tamo najbolji kruh, pa onda kraj Meetingpointa došao do Skenderije. Mislim da je nebitno da to napišem.
Međutim svakako bitno je to da kada sam prošao most Suade Dilberović i Olge Sučić, kraj zgrade OHR-a sretnem Sihru (aka Melek u Beogradu). Sihra je naravno isčestitao sve praznike nedavno prošle koji su išli otprilike ovako nekako: čestit božić, sretna nova godina, Hristos se rodi, srećna nova godina, bajram šerif mubarek olsun. A ja mu zamjerio što mi nije čestitao Hanuku. Pa se duboko ispričao i čestitao mi Hanuku. Hanuka mubarek olsun.
Elem, Sihra je sa svojim kolegom stajao ispred zgrade OHR-a i ispitivao slučajne prolaznike metodom slučajnog odabira da kažu svoje mišljenje o tome što se to puši iz krova OHR-a.
Naime, jučer je senor Ashdown napustio mjesto Visokog Predstavnika pa su Sihra&Kolega smatrali da je dim koji suklja iz dimnjaka OHR-a roštiljski dim. Kao oproštajna zabava za Paddya. A ljude su ispitivali šta oni misle: roštilj il’ kotlovina? Ja sam rekao: roštilj. Ali ako žele biti 100% sigurni, onda neka se obrate OHR-ovom uredu za informiranje javnosti.
Organi koji su zaslužni za osiguranje zgrade OHR-a legitimirali su dvojicu junaka ove kratke dogodovštine jerbo su oni cijelo vrijeme pogledavali dim koji je sukljao iz dimnjaka.
Kada je organ odlazio s njihovim dokumentima, zamolili su ga da kada ga budu iz OHR-a pitali šta rade ona dvojica vani da im kaže da raspravljaju o tome od čega je taj dim. Tako da i na kraju kada im organ vrati dokumente da im kaže od čega je dim.
Neznam dali im je organ vratio dokumente, ja sam nastavio dolje niz Grbavicu klateći vrećicom u kojoj je bio kruh.