… sve do Vukovara, nema nigdi ovakih bećara…
Ijuju. Kum i ja jučer bili u Požezi odnosno Požegi da budem gramatički precizan. Uvik sam ja govorio da je Požega grad naspram Broda. Uvik.
Što se jučer opet pokazalo kao točno. Požega ima nekakvih 30-ak tisuća stanovnika, dok Brod ima negdje službeno oko 90-ak. I još jedno čet-pet iljada neslužbeno. Znači Požega koja se nekad u socijalizmu zvala Slavonska Požega pošto i Srbi imaju Požegu pa da nebi bilo zabune ovoj našoj su bili dali epitet Slavonska, je daklem podosta manja od Slavonskog Broda koji se isto tako zvao i za vrijeme socijalizma a tamo prije se zvao Brod na Savi, ili skračeno Brod n/S.
Svoju teoriju naravno potkrepljujem tim što u Požegi il Požezi ima nekakvog obilježja urbanog života. Nemože se reći da u Brodu toga nema, međutim oni su ipak kultiviranije urbaniziraniji.
Ne zovu đaba Požegu Slavonska Atena. Kulture ima na sve strane.
I milina je vidjet one barokne pizdarije po gradu i svijeta da ima na svakom koraku i tako svašta nešta. Pa da ne pričam o tome da imaju vojarnu i zatvor. A i do nedavno smo na Prekršajni sud morali ići kod njih. Iako je to zasebna županija.
A pazte sad ovo. Imaju i pravi TELE2 signal. A ne ko mi u Brodu ovaj neki preko VIP-a. Da, da… al eto nemaju zato UMTS-a VIPovog a mi ga morade imamo. Požega je super, jedino su Požežani ufurani da su nešto kao… al mi smo veći pa ko ih jebe!
Jučer nas globila policija Republike Srpske. Prekoračenje od 18km/h i to što nam ne radi lampica ona za osvjetljivanje tablice stražnje. Naravno da je to dobri čika cener rješio. Odnosno dva čika Bana Jelačića u našem slučaju.
Ovdje u ravnici kao da je vrijeme stalo. Što se može vidjeti i iz mog ne baš maštovitog današnjeg posta. Inspiracija je slaba, a paprike su poskupe.
Počela je i olimpijada. Ja nisam pojma imao. Kažu da je spetalk otvaranja bio grandiozan i tako to nešto sve fensi-šmensi. Ja nisam imo ni pojma da je olimpijada i tako to, a nije to ni čudo jerbo ja i nisam ljubitelj sporta i ostalih aktivnosti koje zaiskuju fizičke napore za medalje. Tako nisam ni znao recimo ni da je Davis Cup počeo. Ja mislio pa to tek završilo kako sad opet da je počelo. Pa mi kum onda objasnio donekle koncepciju toga.
Ja mislim da ću ja i prespavat početak Nuklearne Apokalipse i Sudnjeg dana. Ja mislim da ću i ja zakasnit na suđenje.
BOG: “Pa đes ti dosad?”
JIMBO: “A eto me…”
BOG: “Pa sudi se i živim i mrtvima! A tebe nema! Kasniš… nije ti ovo željeznička stanica!”
JIMBO: “A nisam ja znao… bio se zadao u Need For Speed novi pa nisam ni znao da je Sudnji Dan”
BOG: “Nisi znao…? Eh, nisi znao? Pa šta’s mislio kad je nebo počelo gorit, kad su potresi potresli Zemlju, vode se nadigle, jahači apokalipse tu divljaju, trube jerihonske ne staju… pa šta si mislio, bogati? Odnosno meneti?”
JIMBO: “Ja mislio svatovi neki… il rat počeo… kod nas to na Balkanu malo malo…”
BOG: “Pa kako si sazno na kraju, molim te lijepo gospodine?”
JIMBO: “Pročito na blogu nečijem. Više se ni ja ne sjećam čijem…”
BOG: “E… svašta! Aj dobro… šta ću ti ja… pa dobro gdje bi ti?”
JIMBO: “Šta gdje bi ja? Ne kontam…”
BOG: “Šta ne kontaš? Pa sudi se i ŽIVIM I MRTVIMA! Šta misliš šta’s zaslužio? Raj il pakao?”
JIMBO: “A neznam ja to… jel more u purgatorij?”
BOG: “If… jel more u purgatorij? Pa jes čito ti sinko dragi kad Bibliju?! Pa nema ti tog više od sad!”
JIMBO: “A jel… nisam ja znao..”
BOG: “Jooj. Koji si ti pacijent, stvarno! Dobro onda… šta misliš… Raj il pakao?”
JIMBO: “A neznam. Men svejedno…”
BOG: “Joooooj…. s vama Slavoncima povazdan ovako…men svejedno, men svejedno… pa imal šta da vama nije svejedno?!”
JIMBO: “Neznam. Valjd ima… šta ja znam…”
BOG: “Đe je meni pamet bila kad sam vas stvarao…”
