Nekad stvarno preljepe stvari se dese odnosno dogode da je najbolje jednostavno ne izlazit iz kuće nego jest mileram s ljutim makedonskim ajvarom i gledat neku super-straobalnu seriju poput Mućki ili Simpsonovih.
Elem jučer nekad oko popodneva upalim ja kompjuter kadli nema slike na monitoru. Blinka lampica pomislim ja “Nešto nije u redu.” Resetiram konfuter kad opet ništa. I tako jedno šezdeset-sedam puta u roku od 3 minute kad naravno ništa.
Zovi ‘Ticu Smrti.
Prvo sam posumljao na grafičku karticu. Međutim nije zgorega sve istestirati i na kraju krajeva očistiti konfuteralo.
Mlada Ptica se valjda tek probudio i bio je nekakav aljkav priko telefuna pa sam krenio ka putevima njegove kuće nebili ga uspješno tamo zatekao u trenerci, krmeljavog tek probuđenog.
Jebem ti ‘roonu! Hajde zateko sam ga kod kuće, pa smo popili kavicu i sve smo uradili što treba da se uradi.
Popili smo kavu idemo sad popit drugu kavu. Mislim znao sam ja da će to bit kobno.
– Ajmo naručit litru-litru! Ja sam žedan! – reče mlada Tica
– Pa pij vode jebem ti opanak!
– Ma jednu ay ay šta je to ay ay ajmo!
– Uf. Aj dobro. Al samo jednu litru-litru.
– Garcon!
Pošto nam je ostalo mineralne morali smo naručiti i drugu litru vina. I već smo optuživali masone i kompletnu međunarodnu zajednicu za posljednje balkanske ratove, pričali o puškama, zoljama, bazukama, tenkovima, avionima, ratovima, airsoftu, lovu, karabinu i divljim svinjama.
Rastavili smo konfuter. Izvadili 67 kilograma prašine koja je izgledala kao spaljena zemlja. I da, grafička je krepucnila. Kako sam ja bio popit, bilo me poteralo pišat pa sam nagazio matičnu ploću i sjebo si integrirani Realtek 5.1 zvuk.
Divote i ljepota.
To il nemaš, il imaš.. da te s vrata spazi primaš…
Al ja ću se inatit! Meni je dopizdio blog.hr. Oćem se i ja prebacit kod neke od kokurencija.
Neznam.
Zdravo.