Gledo sam jučer utakmicu malo sam se naživiciro al onda sam se ljepo nasmijo na kraju kad je bila ona konfuzija s onim kartonima a jebote lebarnik baš je bilo smješno.
Kenguri bolje igraju, jebiga ruku na srce al tako je i zaslužili su da idu dalje. To bi se ionako komontno mogla zvati CROATIA 2 reprezentacija.
Od bivših nam republika bivše nam eSeFeRJot nema više nikog al za četri godine nebi bilo zgoreg na slijedećem mundijalu vidjeti još neke nam republike. Recimo KOSOVO.
A kako je krenilo nebi me ni čudilo.
U ovom pasusu odgovaram na vaša pitanja.
Za šjor Neutrina – niko se podo nije. A nisam ni dobio na koka-koli. 
Za Gaia i Bidončeta – maturiro sam uspješno. Neću vam dat diplomu na uvid.
Opet za ba Bidona – ne idem u Kreševo.
A zašto ne idem u Kreševo. Pa zato što sam u Brodu sto mu filadendrona usaftanih. Naime odlučio sam doći kući dva dana prije planiranog pa sam eto i došao tako da ništa od Kreševa ove godine.
Zanimljivost je svakao bio danas moj susret s organom reda na granici točnije na međunarodnom graničnom prijelazu Slavonski Brod.
Naime pješke krenem ja iz Bosanskog u Slavonski Brod kadli me na hrvatskoj granici drot zaustavi i zatraži me dokumente koje mu ja uredno dam na uvid.
-Šta je u ruksasku Jimbo?
– Roba.
– Odakle Jimbo?
– Sarajevo.
– Ajde stavi malo ruksak tu da pogledamo.
Jebaj ga ja nisam znao kako “malo” stavit ruksak pa sam ga stavio kako bih ga stavio normalno.
Uglavnom dok sam ja sad rihtao svoj “Aj kolika je Jahorina planina” ruksak na mobilni stol koji se lako mobilizira pomoću kotačića mr. Drot je u kompjuter kucao neke podatke iz moje putovnice.
Naravno da sam se ja naklatio nebih li vidio šta kuca kad vidim gleda datum sa štembilja iz Splita i uspoređuje ga s nekoim datumom koji ja nažalost iz daljinje nisam mogao vidjeti na monokromatskom zaslonu.
I onda je kuckao on najvjerovatnije današnji datum.
– E Jimbo, ajde otvori torbu
Ja otvorim torbu i izvučem odma index:
– Index.
I odma nakon toga svoje reprezentativne plave bokserice:
– Gaće.
Drotu je bilo neugodno što na očigled sviju vadim gaće pa je samo mahnio rukom i rekao:
– Aaa… ma nemoraš vadit… ma hajd slobodan si…
– Fala.
Taman da ja krenem kad se prihvati on onog nesretnog indexa što sam ga izvadio.
– A šta studiraš to?
– Žurnalistiku.
– Ooooo! Samo polako završi faks, olovku u ruke i… jebiga!
– Aha.
– A šta nema kod nas žurnalistike?
– Ima.
– Pa što u Sarajevu?
– Pa što ne?
– Ay živio
– Zdravo
I tako je prošao moj susret s organom reda na granici. Odsad prvo vadim gaće pa tek onda index.
