Prođe i ovaj Božić. Ove godine je specifičan po nedostaku snijega. Možda i ne toliko za naše krajeve, pošto je kod nas Bijeli Božić extra dodatak na Božić – šlag na kraju. Ako nema, nema a ako ima – još bolje. Snijeg svud pada, zvona zvone, srca mlada vesele se….
Međutim snijeg je ove godine zaobišao čitavu Europu koliko sam uspio izvidjeti iz naslova raznih novinskih agencija. U Sarajevu je doduše početkom prošle hefte pao snijeg a neznam dali je okopnio do sada. Kada sam išao u Slavoniju, sva polja i brda su bila bijela i baš mi je prošla neka poetska misao glavom kako zapravo nikad nisam do sada ni vidio tako lijepu Bosnu. A možda je jednostavno nisam ni primjećivao.
Kada je Bus prešao Bosnu (rijeku) kod Doboja i uplovio u “manji entitet” snijega više nije bilo. Nije to zbog entitetskih razloga, nego klimatskih. Tu naime počine “bosanska ravnica” – Bosanska Posavina. Ogoljena drveća i blato – ali snijega nema.
Iako je snijeg izostao nisu izostale druge stvari. Sarma, pečenka, kolači, šunka, medovača – i nezaobilazni mamurluk na Božićno jutro (sneno i tmurno… u kaputu očevom…. malčice prevelikoooom)
I prođe i Božić ovaj. Ali barem u narednom periodu za blagdanoholičare neće nedostajati svetkovina. Za koji dan je Kurban Bajram (ili još Eid ul-Adha ili Hadži-Bajram), odmah poslije gregorijanska iliti internacionalna Nova Godina, Sveta 3 Kralja, pravoslavni (julijanski) Božić i ostali blagdani kratko sročeni u sintagmi – sveti Januar.
Dali će snijeg razveseliti muslimane i pravoslavce za nadolazeće blagdane – vidjet ćemo. Ali borderi, skijaši i ostali ljubitelji snježnih gadosti već sad naveliko pizde.
Zaželimo im puno snijega. A mornarima mirno more.
Mir i svako dobro.
