Šta još neće danas izmislit.
Krenem ja malo tako u trenutcim dosade i dokolice u pročešljavanje omiljenje blogosfere (ili kako kaže Herr Neutrino– blogovlja) jer jebiga tako je lako oterat dokolicu a dokolica je loša. Svo se loše rađa iz dokolice. Vjerujte mi.
Elem krenio ja tako malo surfačit po Infranetu pustio ja Balaša piči mjuza u pozadini “znam da kriješ čardaš u tim lepim nogama!” i to u ove kasne sitne sate.
Jedna onako lirska slika – sjedi Jimbo u boksericama pred monitorom, kraj njega Diet Coke i onako preko naočala gleda tekst na zaslonu (jerbo su mu naočale suviše prljave da bi kroz njih mogao čitati) i otvara blog gore već spomenutog Herr Neutrina.
I sad – možete mene zamislit kako kliktam po mišu onom što se zagubio negdje između futrole od fotoaparata, kutije za CD i nekog davno zabačenog teksta Dietricha Bonhoeffera – kliktam ja kadli ovako u leadu članka (malo da se kurčim ovim novinarskim terminima)
Oh do bijesa … mrak je na mene bacio dva meme – čita se miiiiim kao da ga hoćete rimovati sa “nogometni tim” i meni se čini da je muškog roda*
Ima na wikipedii par kartica objašnjenja što je meme i zašto, ali nit mi se dalo čitati nit mogu objasniti. To vam je kao lanac svetog Antuna (ili kojeg li ono sveca) samo što se ovdje ne šalju razglednice nego treba napisati post na zadanu temu
Kad malo bolje razmislim ovo je prvi post “na zadanu temu”. Ko u gimnaziji.
“Jesen u našem gradu”.
Mislim nije ni to loše. Bože sačuvaj. Onda barem možeš kad ti neko kaže – loš ti post, samo odgovorit – nisam ja tjeo nagovorili su me. Morao sam. Eto nisam ja tjeo ja sam tjeo pisat o jeseni al došla naredba iz General-štaba.
Uglavnom ako ste preskočili ovaj uglavnom nepotrebi uvod i počeli odavde čitat post, niste ništa propustili.
Dakle dva su memea od kojih ja imam pravo napisat oba il jedan.
Teme su dakle:
Prvi meme – pet stvari koje o meni niste znali
Drugi meme – pet web aplikacija koje su mi promijenile život
E ovako kad je sad to napismeno baš ko u srednoj školi. Već vidim profeoricu kako crta kredom po ploči dvije teme za rad a mi grozničavao vrpamo po zadačnicama gledajući prijašnje radove.
Promašena misao, pazi na gramatiku! 2, -2
Bio bi dobar tekst da pohađaš treći razred. Osnovne škole!! 1, 2
Jimbo Jonez
http://jimbo.blog.hr
U Slavonskom Brodu, 4. siječnja 2007.
POST NA ZADANU TEMU: Meme – pet stvari koje o meni niste znali
1. Svjetski rekorder
Kao vrsan Slavonac naravno da sam morao naučiti svirat tamburu. A ako ste Slavonac iz ovog posavskog dijela Slavonije (south Slavonia) onda šanse da vas tamburu uči netko iz Donje-andrijevačkog klana Seletkovića su jako velike (tjeo sam ja ubacit neku gradaciju tu al stvarno nisam znao s čime bi usporedio tako veliku vjerovatnost a nikad mi nije ni išla kombinatorika).
Mene je brač učio svirat Neno Seletković, potomak legendarnog Šime Seletkovića, pater familiasa klana Seletkovića.
Datum je 21. svibanj 2003., mjesto radnje Donji Andrijevci. Stadion lokalni.
Petstotina trideset i osam (538) tamburaša, i staro i mlado iz slavonskih posavskih mjesta, gdje god je hodila noga nestora slavonske tamburaške glazbe čika Šime Seletkovića (86) i njegovih sinova – tvorilo je te predivanjske večeri veličanstven sastav dostojan Guinnessove knjige rekorda.
– Iz Londona su nam poslali propozicije i javili kako bi u klasi nacionalnih instrumenata, sudeći po ovoj brojci, ovo mogao biti najbrojniji orkestar nacionalnih instrumenata na svijetu – kaže Neno, jedan od četvorice Šiminih sinova, koji je i dirigirao ovim orkestrom.
E a ja sam bio jedan od njih. Doduše jest da mi je puko vrat na tamburi i nisam znao repertoar svirat, ali mi se barem orilo iz grla:
“Odavno smo graničari stari
Čuvali smo granicu na Saviiiii!”
2. Anti-pelin guy
Jebo svinju koja napoj bira. Stara mudra poslovica. I ja nisam stvarno izbirljiv. Ali pelin ne mogu provarit. Ako me ikad vidite negdje “za šakom delimično pjanog” nemojte me počastit pelinom. Može bilo šta drugo ali nije mi organizam otporan iliti tolerantan na pelinkovac. Uf…. brrrrrr. Može loza, travarica, bilo šta – samo pelin ne.
Tako da i jeger izbjegavam.
3. Žganci/palenta/pura
Jedino jelo (kao pelin među pićima) koje ne mogu provariti je pura ilit žganci.
Naime priča o averziji prema žgancima datira još u davne osamdesete, kada sam išao u Kindergarten iliti vrtić, famozni brodski “Braco & Seka”. Za doručak su nam davali, mislim dva puta tjedno, žgance i bijelu kavu. I onda ko zakurac uspu nam tu bijelu kavu po tim žgancima.
Ja sam odlučno bojkotirao, onda dođe neka drugarica (tad su bile drugarice, jebiga mračni jugokomunizam je bio) i onim super udbaškim metodama ti natrpa sve to u labrte.
Meni bi momentalno pozilo, ispovraćao bih se i poprimio lijepu žutu onako hepatitičnu boju u licu.
Gospođa majka je dva puta tjedno obavezno izlazila s posla na intervenciju “drugarica” jerbo je mali Jimbo “dobio žuticu”.
Toliko sam poprimio averziju prema žgancima da kad god bih žgance vidio negdje, želudac bi mi se digao i počeo bih da povraćam. Kao Pavlovljev pas.
4. Kozmonaut
U prošlom životu sam bio kozmonaut. Neznam koji al mislim da jedan od onih prema kojem sovjetski povjesničari nisu bili baš previše naklonjeni. Mora da sam bio onaj prije Gagarina – što nije bio dovoljno discipliniran da zadrži dah.
Ne pitajte me kako znam. Jednostavno znam.
A bogami sam se i brzo reinkarnirao.
5. Drug Tito
Imam autografiranu sliku Josipa Broza zvanog Tito. Baš ju je on vlastoručno potpisao sa svojim super zajebanim penkalom. Nakon što se potpisao, vratio je sliku mom djedu koji je kasnije meni dao tu sliku a ja neznam kome ću je dat kasnije pošto to mojoj unučadi sigurno neće bit zanimljivo. Bit će: “Dido, kupi mi iPod s pristupom na intergalaktičku informacijsku mrežu”, a ja ću samo konstatirat da se u moje vrijeme bolje prdilo.
Uf, ovo je bilo zajebato moram priznat.
Sad kad me vidite nekad počastite me žgancima i pelinom. Zabava zajamčena.
Dakle ajmo sad sam ja na redu da ja nekog mimišem il kako već.
Dakle ukratko. Ja nominiram slijedeće blogere da napišu post na jednu od ponuđenih tema:
Prvi meme – pet stvari koje o meni niste znali
Drugi meme – pet web aplikacija koje su mi promijenile život
Sretnici su:
Vnuk – Eto ti inspiracije
Bob – Eto i tebi Bobice, nek ti je Bog na pomoći
Korak od sna iliti Pero – da vidimo kako će se novozagrebačka elita snać’ u ovome
Katjusha – ne možemo zaboravit pobratima rusofila
Majta – za kraj – muzičar i još tome žensko!
Uživajte!
HA!
