Historia est magistra vitae

Profesor je otvorio index kandidata, stavio nalivpero unutar stranice sa zadnjim upisanim semestrom i potom odložio index sa strane. Promatrao je kandidata koji je nervozno sjedio u kabinetu na fotelji na kojoj se prije njega znojilo generacije i generacije studenata.
Kandidat se nervozno okretao u fotelji, promatrajući stotine povijesnih knjiga sa strane i tražeći na koji naslov da fisksira pogled samo da izbjegne profesorov strogi pogled.
Profesor je ležerno prebacio nogu preko noge, pogledao u nervoznog kandidata te potom izjavio: „Dobro kolega, mislim da možemo započeti s ispitom.“
Nervozni kandidat je samo cimnuo glavom kao znak slaganja.
„Dobro…“ – reče profesor, te uzme listu pitanja koje je podjelio studentima još početkom semestra, te se fiksira pogled na jedno pitanje: „Evo kolega jedno lijepo pitanje za vas… Karlo Veliki.“
Nervozni kanidat se još više unervozi i taman prije nego je otvorio usta, profesor ga prekine:
„Samo vi sebi kolega uzmite vremena koliko vam treba da se smislite…“
„Dobro“ – napokon progovori kandidat i uzdahne.
Profesor je gledao kako kiša pada kroz prozor i čekao kandidata da počne s odgovaranjem.
„Dakle, hm hm“ – nakašlje se student te započne: „Karlo Veliki je okrunjen na Božić osamstote godine…“
Profesor ga pogleda, malo začuđen s kandidatovim in medias res odgovorom, međutim nije ga htio prekinuti te samo klimne glavom da pokaže nervoznom kandidatu da je rekao točnu informaciju.
„Dakle, Karlo Veliki, inače veliki franački vladar je okrunjen 25. 12. 800. godine u Rimu…“– reče student vrpolječi se po onoj fotelji.
Profesor ga pogleda, podigne naočale na vrh nosa i namršti se čekajući daljnji odgovor.
Student se opet zakašlje, pa reče: „Da, Karla Velikog, franačkog vladara okrunio je papa 25. prosinca 800. godine u Rimu za cara Svetog Rimskog Carstva.“
Profesor izvuče nalivpero iz indexa te se počne lupkati po bradi vrhom olovke. Zagleda se u papire, sad je bilo obojici neugodno što se nalaze u istoj sobi.
Student je još nekoliko puta ponovio datum krunidbe Karla Velikog za cara, upotrebljavajući razne formulacije: na Božić, dvadesetpetog dvanaestog, 25. prosinca, netom prije nove 801. godine…
Kiša je i dalje lupkala u prozor kabineta, vani se i smračilo, a kandidatu je sa čela liptao znoj dok je po tko zna koji put rekao datum krunidbe franačkog kralja, potom cara Karla Velikog.
Profesor uze kandidatov index u lijevu ruku i počne se lupkati njime po otvorenoj desnoj ruci.
„Karlo Veliki je dakle, kao što sam već napomenuo, okrunjen…“ – mantra kandidat kad ga profesor prekine:
– „Dobro kolega, zadnje pitanje za vas….“
Kandidat se sav zarumeni pošto je znao da će na zadnje pitanje morati odgovoriti točno da bi dobio neku jadnu prolaznu ocjenu.
– „Dakle kolega, zadnje pitanje za vas je…“ – zastane profesor, pogleda u ispitna pitanja, osmjehnu se te pogleda u kandidata s onim zlobnim osmjehom:
– „Kojeg datuma je okrunjen Karlo Veliki?“
Kandidat ustane s fotelje, profesor mu pruži index.
– „Doviđenja, vidimo se na idućem ispitom roku.“
Kiša je i dalje lupkala o prozor kabineta.