Jednom davno nekad dok sam zdušno obilazio fresh listu u potrazi za dobrim blogovima, pročitah moto jednog bloga koji mi je ostao upamčen do dana današnjeg a išao je ovako nekako – možda nisam redatelj svog života, ali soundtrack je jebeno moj.
Ovaj dio o soundtracku mi je ostao upečatljiv.
Iako za ovaj režiserski dio koristim jednu drugu misao:
(…)
Možda i nisam neki biser
Ali sam barem svoj režiser
Sam za sebe smišljam zaplete i kraj
Koristeći uglavnom laku tehniku slow motion
(…)
Đorđe Balašević – Slow motion, album: “Bezdan”, Jugoton 1986.
Slow motion je majka.
U zadnje vrijeme puno nešto o glazbi pišem. Te malo Hanke, pa malo Vijetnama i Creedenca…. Glazba je zvonka radost, zapamtio sam sa reklame za zagrebačku simfoniju. A sjetih se i riječi jednog fratra koji je rekao da nije in principio erat verbum, nego in principio erat ritmus.
Uglavnom raznu glazbu slušam ja ovisno o mnogim faktorima, najviše o raspoloženju i tako.
Tako kad sam u depri slušam probrane balade Balaševića i Čorbe. Dobra kombinacija, jel?
Nisam bio danas u depri, više onako ravnodušan, možda na dobrom putu ka depri.
Kiša pada, usrano vrijeme, ja pokiso, mrak pada, hladno, ja umoran.
Ulazim u trolejbus pokiso i nikakav, kraj dana, pada već noć polako.
Trolejbus poluprazan (ili polupun, ovisno o percepciji), mjesta za sjest na svakom koraku. Odlučio sam stajat u onom zglobnom dijelu trole. Toliko sam bio ravnodušan prema svemu da mi se čak nije ni sjedilo.
Mp3 player, radi, baš ovakav kao sa slike, sviraju balade probrane, od Čorbe ovaj put.
Trolejbus se zaustavlja prema idućoj stanici, počinje svirat nova stvar.
Još jedan šugav dan…
Riblja Čorba – Još jedan šugav dan, album: “Kost u grlu”, PGP RTB 1979.
I tako svira još jedan šugav dan, kad vidim da su ušetali u trolejbus revizori.
Još jedan šugav dan…
I dolazi revizor do mene, ja vadim slušalice iz ušiju
– Nemam…
Pogleda me revizor onim još-jedan-šugav-dan pogledom i odšeta samo dalje bez riječi.
I onda skontam da stvarno dobar shuffle ima ovaj moj player.
Opet! DOWNLOAD SEKCIJA
