Jedno sam radio jedan fuš jednom starom knjigovođi na perifieriji grada. Bio je izuzetno zadovoljan mojim poslom i cijenom mog posla da me je odlučio odbacit do grada. Vozili smo se jednom od glavnih ulica grada, a kada smo došli blizu moje ulice rekao sam mu da me slobodno ovdje odbaci da bezveze ne kruži da uđe u jednosmjernu Cesarčevu. Stao je ispred velikog parkirališta jednog restorana, zaustavio svog Renaulta i u trenutku dok sam se ja pokušao osloboditi pojasa predloži mi da popijemo koju.
– “Ajmo momak popit koje pivo, zaslužio si.”
Složio sam se odmah s tom idejom, đaba pivo se ne odbija lako.
I uđosmo u taj restoran sa bijelim stoljnjacima, narančastim šankom i matorom konobaricom. Odmah sam znao šta ću pit u skladu s ambijetom.
– “Dobar dan. Ja ću jedno Ožujsko, a momak će…”
– “Tomislav”
Pogleda me knjigovođa čudno.
– “Volim ja tamno” – rekoh mu. Volim volim, al Tomislav je daleko od tamnog piva. Prije bi se moglo to definirat kao naftoliko pivo nego tamno pivo, al šta drugo pit kad u pozadini sviraju tamburaši, a stoljnak pun tragova od pepela cigareta. Rakiju naravno, ili dupli pelin al čovjek me zvao na pivo a ne na ljutu.
Došlo taman pivo, potegnušmo mi, pjena nam ostala na brcima.
– “I momak… šta inače radiš osim što fušariš.”
U tom periodu baš nisam ništa radio u životu. Ujtro bih se probudio, pogledao poštu, otišao u lokalni birc popio kavu i pročitao dnevnu štampu. Vijesti koje sam dan prije pročitao na Netu. Ostatak dana bih se razvlačio ispred kompjutera.
– “Ma, šta ja znam… nego kako vas služi Renol ovaj. Čini se da je fin auto.” – skrenem ja na drugu temu. I pogodi ga u žicu odmah.
– “Aaaa… to su ti prava kola sine! Renol ti je auto snova. To što Francuz napravi…”
– “Šta je to, dizel?”
– “Dizlo, dizlo!”
– “Ne bih nikad rekao..”
– “Ma kažem ti ja, radi ko urica! Ne rokče kao ostali dizeli! Koliko ja benzinaca na cesti pređem s njim!”
Došla u međuvremenu druga tura.
– “Ovog Renola sam ti ja kupio, ima jedno brat-bratu… petnest-šesnet godina. Otad… ništa na njemu nisam popravljao. Jedino mi je pukla glava motora, hladnjak sam mjenjao prije dvije godine. Kvačilo sam naravno morao promjenit, otišao mi je jedan kinetički zglob nedavno… osim toga – sve ko’ novo.”
– “Ma to su ionako samo potrošni dijelovi.”
– “Pa da. Ljudi su ti kod nas glupi. Švabo, švabo samo švabo! Ne volim ti ja švapske aute! Tvrdo brate, bubrege ostaviš na cesti. A ovo! Ma ko’ da se u federsicu voziš! Znaš ti šta je federsic?”
– “Znam ja šta je federsic, pa Šokac sam.”
– “Dobar s’ ti momak. Gospođo! Dajte nam još po jedno!”
Došla treća tura.
– “Al imaju njemački auti dobru mehaniku” – pokrenem ja opet priču
– “Mehaniku? Ma daj… Renol… da vidiš ti kaku to mehaniku ima! Ja ti njega uvijek punog tankam. I uvijek utočim još jedno 5 litra benzina! Probao sam ga ja i samo na benzin vozit. Raketa! Ide ko raketa! Ne smeta njemu ništa… benzin, dizel – svejedno njemu.”
Otpijem pivo pa konstatiram:
– “Ko ruski tenk, jelda…?”
Opet sam ga pogodio u žicu.
– “A što Rus tek napravi! Imao sam ti ja Ladu, onu 1300, znaš koji je to model?”
– “Znam, onaj što je po fijatovoj licenci rađen.”
– “Ma kakav fijat. Da ti vidiš kaka je to mašina!”
– “Voli popit…”
– “Istina. Što rus popi, to nijedan ne može. Al znaš ti gdje sam ja sve išao sa svojom Ladom? Ja sam ti obišo cijelu Jugoslaviju s tim autom. Pa do Trsta, dvaput mjesečno u Pečuh, jednom u Temišvar… to ti je auto, ono što se kaže – sjedi-vozi!”
– “Niva je dobar auto.”
– “Dobra je Niva, moj kum ima dan danas Nivu. Al iljadutristo… gospodski auto, sine! Al znaš šta ti je kod nje samo… limarija je dosta loša. Ja sam na svom mjenjao tri školjke. Al zato mehanika, što’b ti reko. Imam dan danas taj motor u garaži. Upalim ga s vremena na vrijeme… radi ko prvog dana. Ja sam s njim prešao jedno… neću te slagat… pola miljona kilometara.”
– “Pola miliona?” – otpio sam pivo, knjigovođa je naručio novu turu a ja sam tada shvatio da nema kola do Lade.
I dugo sam tražio svoju buduću Ladu.
Niva je dobar auto za ić u gljive. Al nije za grada.
Uvaz mi se strašno sviđa. Al nije Lada.
Lada 1500 lijepo izgleda. Samo da je ofarbam u crno, obučem kožnu jaknu i mogu bit KGB-ov operativac.
I onda sam našao ovo!
Iz aviona se vidi neizostavni talijanski dizajn koji GAZ koristi za svoje autobile (Lada 1300 je licenca Fiata 124).
Nažalost ovo je zasad samo koncept pokazan na sajmu u Ženevi.
Međutim ako ovaj ruski “Stilo” ode ikad u serijsku proizvodnju, mislim da bi Lada mogla napraviti dobar comeback na naše prostore.
Krešo i ja smo jednom zgodom pokušali nekom simpatičnom gospodinu prodat mobitel u Zagrebu. Ispalo je da mobitel nije otkodiran (okodiran?) pa je transakcija propala.
Al je čovjek odma ko’ iz topa izvalio kako je kupio Ladu. (?!)
Eto kaže, htio je kupit novi auto a danas su auti skupi i vidio je da je nova Lada (Model Lada 110) jeftina. Kaže, kupio ju je odmah za nešto ništa novaca. Prijatelji su mu se smijali, a on kaže – auto nije zahtjevan, troši malo i isplativij je od bilo kojeg VW-a, Škode, Fiata ili štatijaznam.
Nisam baš popušio tu priču da je Lada bolja al sam shvatio da je Lada auto za ekscentrike.
Stajali smo uglavnom u tom parkiću kod, čini mi se Kvatrića, ima to već godina pa sam i zaboravio. Stajali i slušali pola dobrih sata kakav je Lada auto. Pričao nam čovjek kojeg prvi put vidimo u životu kako nema kole do Lade.
A kad sam vidio ovu Ladu C sjetio sam se i knjigovođe i zagrebačkog ekscentrika.
I riječi Ilije Čvorovića iz “Balkanskog špijuna”
“Reci jedno auto koje je bolje od Moskviča”
Al Moskvič doduše nije Lada… al su i jedno i drugo – ruska kola!
Pogledat obavezno!! BBC TOP GEAR – LOTUS LADA
Nevezano za ruske aute.
Jeste vidjeli novu reklamu za T-Mobile?
Uglavnom zazvoni telefon i odjednom ljudima stvari nestaju. Neki lik svira gitaru, javi se na telefon a gitara mu nestane.
Božmeprosti, prva asocijacija mi je bila: “Telefonirajte s T-mobileom i prodajte gitaru da platite račun!”