Ja redovno pratim Seinfelda.
Kad sam bio u USA, gledao sam po tri-četri epizode dnevno. Otkad su na Novoj reprize ove serije ja je ne propuštam.
I gledam tako jučer i padne mi nešto napamet.
Sve se svodi uvijek na neke pizdarije koje su malo moguće u gradu poput New Yorka. U New Yorku živi 18 milijuna ljudi. To je dakle 4 i po Hrvatske.
I uvijek su tu neke uzročno-posljedične veze da se usereš od smijeha. Jučer je bila neka fora o liku koji radi kao ona služba za buđenje. Uspio je zbarit Elain preko telefona, pa je ona s njim izašla na spoj na slijepo. Pa tu se naravno pojavio George i uglavnom da ne prepričavam sve (a zamršeno je) taj lik zbog Elaine nije probudio nekog lika kojeg je George prije zajebao, pa je ovaj dobio otkaz… tra-la-la i uglavnom George je dobio njegov posao. Ima tu još sitnica, Kramer je prodao neku čestitku, pa je ta čestitka završila kod nekog klinca, pa je igrač Yankeesa trčao home-run… uglavnom zamršeno.
Ili recimo ona epizoda s izborom gradonačelnika. Pa je Guilani dobio izbore zato što je od protukandidata PR manager preuzeo nekakvu glupavu ideju od Elaine, pa se tu ubacio Jerry koji je nosio uzorak smrznutog jogurta na analizu, pa je taj uzorak upao u urin Guilianija što je opet imalo utjecaja na izbore… Postdeterministička zajebancija.
Uglavnom oni koji ne prate Seinfelda nemaju pojma o čemu ja sad pričam. Oni koji prate, mislim da su skontali.
Nego… upravo je zanimljiv slijed tih uzročno-posljedičnih veza koji naprave kataklizmu na puno većoj razini od koje je krenilo.
I gledam tako jučer Seinfelda i pomislim: “Jebote, ovo kao da je snimano u Beravcima a ne u New Yorku.”
Beravci su inače jedno živopisno selo između Kopanice i Gundinaca, što i nije bitno samo po sebi, koliko je bitno da je to – selo.
Jer selo – živi malo ljudi, svi se više manje znaju i ovakav (ne)sretan splet okolnosti bi bio moguć.
Al zapravo je to i genijalnost Seinfelda što su uspjeli jedan New York svesti na Beravce.
A zamislite da se radnja Seinfelda odvija u slavonskom selu. Jer sve štima.
Jerry (Đuka) bi bio čisti, poželjni neženja. Profesor recimo glazbenog u osnovnoj školi.
Kramer (Matanović) je seoska luda s genijalnim idejama poput uzgoja avokada u selu ili tako nešto.
George (Tunja) bi bio paranoični seoski splektaroš – recimo HDZov načelnik.
Elaine (Mara) je kvaziemancipirana snaša.
I imaš slavonski sit-com.
Već vidim prvu epizodu.
Sjedi Đuka u svojoj kući za stolom sa heklerajem i gleda TV.
Upada Matanović na sebi svojstven način u kuću i odma otvara špajz iz kojeg izvlači kulin. Reže kulin i gosti se kao da je kod svoje kuće:
“Đuka, šta ti misliš da poćnemo s proizvodnjom minijaturnih kulinova za puta. Ono ideš negdje na kratko i poneseš mali kulin. Da ga možeš jest kao Mars ili Tviks. Recimo i pakujemo ga tako! Ne u crijeva, nego u pakiranje kao od tih slatkiša.”
Ovaj gleda i dalje TV:
– “If, pa ko’ bi to dragi Matanoviću kupio!”
A ovaj se onako trese ludo, kulin mu ispada iz usta:
– “Oooo, Đuka!! Kupili bi to ljudi!! Vjeruj mi da bi kupili!!”
Onda se pojavljuje pranoični Tunja:
“Odbili su nam poticaje. Znao sam! Znao sam da će nam odbit poticaje! Sve je to zbog onih šupaka iz oporbe!!”
Na kraju dolazi Mara i žali se:
– “Onaj moj mi ne da ić’ na pilates…”
I rodio ti se slavonski Seinfeld.
