Gledam jutros blog.hr, stare face na listama, godišnji odmori gotovi, evo već smo debelo se i približili kraju mjeseca kolovlaka, kažu na vijestima sad su povratnički dani.
E sad se ide na godišnji! Sad je najbolje, netom prije jeseni ufatit zadnji voz za Čačak i umočit dupe u slanu nam Adriju (u more, ne u ono jeftino pivo).
Još ako se uzme u obzir da nisam bio na ljetovanju 17 godina, dakle opet na ljetovanje idem… 2024… taman kad uđem u krizu srednjih godina pa budem ganjao curice koje imaju godina manje nego ja sad u 2007. Mislim… ako preživim do 2024., ako ne bude kakve kataklizme paranormalnih razmjera globalnog dijapazona i ostale nedaće koje bi mogle zadesiti našu fragilnu civilizaciju.
Da tak je to, odoh i neće me bit jedno vrijeme tako da ono mislim… imate zanimljivu arhivu 3 i po’ godišnju koju možete listat dok ja ne dođem sa hrpom slika iz istočne Italije, odnosno Istre.
Mogo bih možda još nešto napisat ali ne znam što bih pametno podjelio s vama tako da ondak bolje da se odmah pozdravim s vama.
Ovaj da odlučio sam da neću nosit lapatop na more pošto nema Interneta tamo, a GPRS je bezobrazno skup kod ovih švapskih lopina (il austrijskih, isti k.) a Njemačka čizma imperijalizma (Tu-tu-tu-tu-tu) nije mogla napraviti nekakvu sezonsku akciju da iznajmiš ono turbo-skupo govno što se stavi u pica-mica utor na lapatopu pa da možeš i na moru biti u kontaktu sa ljudovima iz ostatka civilizacije nam.
Ma mislim si ondak možda i bolje, treba ostavit internet i blogove barem jednom godišnje na preko nekoliko dana i uživati u zrakam sunca i tako toga.
Dosta sam pričao a da nisam ništa rekao tako da bi sad bilo najbolje odem.
Oh da… još jedna stvar.
Ako vam se dadne, odnosno ako budete imali malo vremena il nešto pogledajte ovo, ionako nema puno:
BEST OF JIMBLOG GOES INTERNATIONAL
Moram priznat da je dosta jadnjikavo to i jako loše napisano, međutim, ha, Bože moj, svaki početak je trnovit i težak i posut gelerima minobacačkih granata.
Ako bude i zainteresiranih pri pomoći u prijevodu, slobodno se javite na mejl
Ne znam ni zašto sam to napisao, pošto kada god pozovem čitateljstvo na nekakvu suradnju/pomoć da se jave putem e-maila javi se otprilike u prosjeku circa oko odokativno možda jedno ravno – 0 ljudi.
Ne, nije mi ispao ni jedan broj prije tog broja.
Ajte živili, ode ja na more.
Cheers!
Opet ja… zaboravio sam reći da je auto iz posta prije vlasništvo Marka Perkovića Thompsona, što i zapravo nije bilo teško za pogodit.
Sada definitivno cheers!!