… iliti zašto Richard Gere izvještava sa mezarja u Sarajevu dok kraj njega lebdi velika konzerva Coca-Cole light
Kako je propao prvi post
Moram vam nešto ispovijedit. Naime ja volim Coca-colu.
Al kad kažem volim, onda je stvarno volim. Volim to slatkasto govno od pića toliko da bih ga mogao piti toliko dok mi se jetra nebi smežurala na veličinu zrna graška i dok mi svi organi nebi zatajili od svih onih magičnih tajnih sastojaka.
A znam da je i zlo. Da to nevalja i da je nezdravo. Al ne mogu si pomoć.
Nekad su metali unutra razne droze. Vjerujem da je i danas tako.
Volim Coca-colu u svim varijantama i sa svim kombinacijama.
Coca-cola s ledom, coca-cola bez leda, coca-cola s kriškom limuna.
Coca-cola na Božićno jutro. Coca-colu u rumu.
Coca-cola u rumu se inače zove Cuba Libre i nastala je pa gdje nego na Kubi početkom 20 stoljeća. Zanimljivo je i to da je to jedno od omiljenih pića Castra i ekipe. A coca-cola! Valjda najkapitalističkije piće svijeta koje postoji.
Uglavnom, kada sam se uhvatio u koštac sa prekomjernom težinom tužan sam bio jer sam znao da ću morati ostaviti coca-colu.
I tako je to potrajalo jedno vrijeme dok nisam otkrio da Coca-cola light navodnonema šekera.
Sastav ugljikohidrata – 0g per 100ml.
Coca-colu light prije nisam podnosio. Mrzio sam taj coca-cola surogat iz dna duše. Popijem gutljaj coca-cole i život mi se zgadi. Imalo mi je okus po sapunu. Međutim ipak sam dao šansu Coca-Coli Light, i dogodilo se tu da se rodila jedna nova ljubav između mene i Coca-cole light. Do te granice da mi je sad Coca-cola vulgaris – preslatka.
I tako, dođem ja u Sarajevo, a kasno je navečer bilo, gotovo ponoć da otkuca na satu, kočija da se u bundevu ne pretvori, odlučim ja da se počastim jednom kolicom. I obučem svoju vijetnamku (ta moja vijetnamka će postati još opjevana kao CohenovFamous Blue Raincoat), iziđem van na kišu i trknem do obližnjeg kioska koji radi 0-24.
Gledam, gledam… kad nema Cole light!
Hm…
Ništa, vratih se kući sa bocom Sarajevskog Kiseljaka (najboljom mineralnom vodom po meni).
Sutra dan odem u lokalni market kojeg sigurno znate iz priče Tete iz trgovine.
A nije to sad neka loša trgovina… to je onako market jedan poveliki, zapravo više onako srednje jedne veličine i nije standalone trgovina nego je jedna ispostava poznatog bosanskohercegovačkog lanca samoposluga.
I uglavnom… nema Coca-cole Light!
Tu sam se odmah zabrinio zato što se nikad nije dogodilo da dolje nema Cole lajtače. Ajde da na trafici nema… al u Drvoprometu?!
No nisam još napravio nikakvu paniku dok nisam otišao do Mercatora, najpoznatijeg slovenskog trgovačkog branda.
Bezobrazno skup, ali s uvijek dobrim izborom artikala Mercator me je šokirao. Nema Cole lajt!
To je već podiglo alert u meni u code red.
Što sad napravit?
Što sad napravit. Pa ako sam nešto naučio od gospodina Neutrina, onda je to da treba slat mejlove.
Nađem na infranetu Coca-cola BiH, nađem e-mail adresu i pošaljem mejl.
from Jimbo Jonez
to info@coca-cola.ba
date Sep 6, 2007 9:59 PM
subject Upit
mailed-by gmail.comPoštovani!Primjetio sam da u Sarajevu u prodavaonicama nema vašeg proizvoda Coca-Cola Light.
Zanima me, da li je vaša kompanije prestala s proizvodnjom i distribucijom ovog proizvoda na bosanskohercegovačkom tržištu ili je posrijedi nešto drugo?Unaprijed zahvaljujem na vašem odgovoru!
Iskreno sam mislio da će mi odgovoriti. Jer ipak je Coca-cola valjda jedna od najpoznatijih multinacionalnih korporacija koja će, pa eto ako već truje ljude, da im barem onda odgovori na mejl.
Šipak.
Nula bodova.
Dakle mejl je poslan 6. rujna ujutro, a danas je 11. rujan rano-rano ujtro (ukoliko se ovo može nazvati jutrom) i oni nisu ništa rekli.
Međutim, haha, nisam ja mislio tu stat… a ne, ne! Ja sam mislio i nazvat njihovu ispostavu. Pa ako me telefonski otkantaju, otišao bih ja i u njihovu puniocu drito u Hadžiće ako treba i tražio da mi netko objasni zašto nema Coca-cole light u trgovinama. Ako bih i tu naletio na zatvorena vrata uzdrmao bi ovo drito do centrale u Atlanti!
I tako sam ja već smišljao kako ću na ovom blogu otkriti tajnu oko misterioznog nestanka Coca-cole light u sarajevskim trgovinama… pa moglo bi svašta bit! Možda su je povukli zbog slabe prodaje. Možda zbog rebrandiranja iz Coca-Cola Light u Cola Zero (kao u RH). Možda je Ustavni Sud BiH logo Cole Light proglasio neustavnim… ma svašta može biti u ova turbulentna vremena!
Sve bi to bilo super lijepo da ja nisam otišao odraditi shoping u novotvoreni šoping centar (nije Avenue Mall – sjetite se – mjesto radnje: Sarajevo) i tamo na policama njihove samoposluge ugledam – Coca Colu light!
I tako je propao prvi post…
A kako je propao drugi post?
Prošle godine baš u ovo vrijeme je bila velika pompa na ovim prostorima jerbo je gospodin Richard Gere, koji je lijep kao Jozo Radoš snimao u Bosni i Hrvatskoj film kojem je radni naslov bio “Springbreak in Bosnia”.
I gledam ja TV nekidan, vidim tamo u Veneciji Mostra, to vam dođe nešto kao Festival hrvatskog filma u Orašju, samo što nije u Orašju, nego je u Veneciji i nisu samo hrvatski filmovi nego svakojaki.
I uglavnom gledam ja taj venecijanski Motovun kad vidm premijera filma “The Hunting Party” sa Ričardom hm-Girom.
I nije mi bilo mrsko da malo prosurfam ovim ilegalnim kanalima da skinem ovaj film.
Da znam da je ilegalni download komunizam, ali to je bilo striktno u nekomercijalne svrhe, dakle čisto da podjelim s vama, štovanim čitateljstvom, dojmove i kritiku.
Da stvar bude bolja – nađem ja Hunting Party i ktome još DVD rip.
Stavim skidat taj fajl od nekih 800 i nešto megabajtova sav sretan što ću moći s vama podijeliti kritiku i dojmove Richarda Gerea u lovu na Rašu Karadžića.
Već sam smislio uvod posta u kojem sam se mislio svačega nečega dotaknuti, prvenstveno o tome kakva je bila atmosfera u Sarajevu dok se film snimao i tako raznoraznih anegdota koje posjedujem iz tog vremena, pa onda dakako i dao bi kritiku na film za koju dakako nisam znao kakva će bit, pošto ga nisam još pogledao.
Kad mi je propao post o Coca-coli onda barem da napišem nešto o fimu.
Skinuh film kad ono…
Šipak.
Ništa.
Nula bodova.
Jednostavno skinio sam osamsto i kusur megabajta – ničega!
To je jedan od onih trikova koje koriste anti-piratske te organizacije ili ljudi koji nemaju pametnijeg posla.
I tako je propao drugi post…
A što bi rekli naši stari – Dva loša ubiše Miloša, Englezi bi rekli Two bad, Miloš dead a ja bi to na njemački preveo Zwei Rot Miloš tot!
Od dva propala napravio jedan.
Bezvezan doduše.
Al opet post.
Cheers!
