Meta blog

U nekim davnim vremenima kada su žene bile žene, a muškarci bili muškarci i pili pivo a ne sokiće blog je bio popularan u onome što je netko nazvao hrvatska blogosfera. U tim vremenima kada je blog bio ultimativni hip, svatko tko je netko i nešto na internetu imao je blog jer to jednostavno bilo uberkewl. “Znaš on(a) ti piše blog!” – moglo se čuti na ulici (što se mene i zaista dogodilo nekoliko puta). Upravo tada je jedan utjecajni (?) bloger napisao je jedan post o nekakvom blogerskom bontonu. Koliko se sjećam, ako se dobro sjećam, ja se nisam pridržavao niti jednog tog pravila jer sam imao jedu fantastičnu metodu pisanja bloga a to je da otvorim blog editor i onda pišem. No, o tom po tom, iako sam zaboravio taj bonton koji je bio meni nezanimljiv, ostala su mi u pamćenju dva pravila:

1. Ne ispričavajte se što niste dugo pisali – samo pišite!
2. Ne blogujte o blogu!

Ne blogujte o blogu je vrlo zanimljivo pogotovo ako se uzme u obzir da je on upravo to radio. Ima tu sad neki paradoks filozofski, neki vertigo ludila ono kao kad je skeptik sketptičan u svoju skepsu, no ipak ćemo morati izaći iz Platonove pećine zasad.

Blog je bio hip i onda jednostavno više nije bio. Kako ja srećom nisam hipster jerbo mi šeširi loše stoje, a s brkovima izgledam kao čehoslovački desetar, onda sam ja punokrvna seljačina koja nije morala otić s bloga jer blog više nije hip.

I dalje smatram da je blog jedan fantastičan… e sad je problem u tome što ne znam kako da to klasificiram, iako vidim da mnogi blog trpaju pod “društvene mreže”, iako ja ne vidim što ima društveno u tome da netko drži monolog. OK, postoje komentari i feedback, ali gdje to ne postoji na kraju krajeva? No to nije ni bitno.  Velika je šteta što su neki zaista sjajni blogeri prestali pisati, kao što je i šteta što mnogi ljudi ne pišu blog a imali bi o čemu pisati. No svak svoje zna, pa jel tako? Tako je druže desetaru češkoslovenski!

No ovo sve spominjem da bih malo ocrtao današnju blogosferu, ili bolje rečeno tendenciju današnjih blogera. Daklem, nakon eksplozije blogova, blog nije umro nego je jednostavno evoluirao u nešto drugo. U tviter! Šalim se, nije, iako se nadam da ću se dotaknuti i tvitera u dogledno vrijeme, tko zna možda još i u ovome tekstu. Tko zna nitko ništa, krhko je znanje kad ideš sam ispod zvijezda u sutonu tihom. Inače, svakako preporučujem tekst starog veterana bloga Vnuka koji ima staža na blogu ko i ja tu negdje dosta – Of Twitter and men.

Naime i Zaime, kao što nije teško primjetiti da se danas većina “utjecajnih” (volio bih da mi to netko objasni) blogera na svojim blogovima bavi uglavnom blogovima i društvenim mrežama. Blogiraju o blogovima i društvenim mrežama. Moram priznati da ne razumijem koncept tog “meta-bloga”. Blog o blogu.Također ne mogu shvatiti ove fantastične nove titule. “Social media expert”. Šta to znači? I molim vas nemojte me pokušati uvjeravati da se social media expert bavi visokonuklernim znanstvenim istraživanjima o sociološkim implikacijama tvitera i čemu sve već ne. Koliko sam ja iz svog iskustva shvatio social media expert je netko tko:

a) Ima otvorene račune na svim živim i neživim društvenim mrežama, a uz to ima i smartphone pa može tvitnut pošto paprika u kozumu iz foursqarea

b) Djelatnik u nekakvom pravnom subjektu koji je zadužen da prati stranicu firme na društvenim mrežama i da komunicira s korisnicima, klijentima, strankama, itd.

Daklem, ako to čini socal media experta, onda sam ja beer expert.

Naravno govorim o domaćoj blogosferi, a pod domaćam mislim na govorino područje hrvatskog, srpskog, bosanskog, bošnjačkog, hercegovačkog, crnskog i gorskog jezika.

Zašto su te teme popularne ne mogu shvatiti. Neki bi rekli zbog para. Možebit, al ne znam baš da se kod nas netko može leba najest od bloga. Menščini da je ta tematika neka vrsta hipsterskog samoljublja. Jednostavno mi smo toliko super pa ćemo se baviti sami sobom.

Nekako kad pričam o blogu moram se i tog nesretnog tvitera dotaknuti (iako sam ga ranije prije ko zna koliko pasusa dotaknuo). Dao sam link na Vnukovo viđenje tvitera i mogao bih reći da uglavnom i ja imam takvo mišljenu o tviteru kao takvom. Ono što bih ja dodao je samo mali osvrt na domaću tviteranu.

Jugonostalgični tviteraši domaću tviteranu nazivaju Tvitoslavija, naziv koji apsolutno odgovara ako se uzme u obzir ogromna dominacija Srba. Ta dominacija se ogleda u sljedećem: puno više odličnih tviteraša, puno više odličnih tvitova, za razliku od nas velelebnih Rvata. Problem hrvatske tviterane je u tome što je, valjda 90% tviteraša iz IT branše, i što je to prosječnom korisniku, seljačini poput mene, zanimljivo poput gledanja u kamen. Tako da nekako ispada da je domaći tviter zapravo ekskluzivna jazbina domaćih geekova. Stoga ako želite pratiti iole nešto zanimljivo/smješno u 140 znakova, a niste iz IT branše onda ćete se morati okrenuti braći preko Drine.

Ovaj post sam ja napisao zapravo zato što je hip blogat o blogu, a ovo je zapravo rant o tome i zapravo opet upadamo u neki logički vertigo paradoksalnosti. Htio sam ja tvitnit ovo zapravo al mi nije stalo u 140 znakova (vidio sam da ima i likova koji kažu “karaktera”, ROFL MRNJAO LOLOLOLO111!!!!).

Poanta ovog teksta je da nema poante. Zato se to zove džabalesku. Tak vam ja blogam. A moglo je sve to fino stat u tvit: De više nemojte blogat o blogu de pišite nešt zanimljivo! #zanimljivo #blog

Upravo sam dokazao da je tviter fakat micro-blog. In your face Vnuk!