Bilo je to prije sedam godina na samom kraju kolovoza. Mjesto radnje je Srebrenik, BIH.
7.00 je i ulazim u firmu koja se bavi uređenjem automobilskih interijera držeći volan od Mercedesa u ruci.
– Dobro jutro! – veselo sam poželio uposlenicama koje su tek došle u firmu.
– Dobro jutro, izvol’te? – pitala ja jedna, a ja sam poskakivao s noge na nogu držeći volan u ruci.
– Jel’ bogati, jes to doš’o da ti se volan presvuče? – pitala me je, a ja nisam stigao ni odgovoriti na prvo pitanje. Lagano sam kimnuo glavom.
– Bogami ne znam… sutra je bajram, šef bi nas mog’o pustit kući. Treba kolače ispeć’! – rekla mi je kiselo, vjerojatno potajno iščekivajući da ću se taktički povući, ali na moju sreću u to je došao i gazda.
– Jutro, Jimbo, je l’? Jes’ dotero kombi? – pitao me, a ja sam i dalje poskakivao s volanom u ruci. Continue reading Bajramluk
